.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 349/2023
03.08.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Надежде Видић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца Привредно друштво „Енергетика“ ДОО Београд – Палилула, чији је пуномоћник АА из ..., против туженог ББ из ..., ради дуга, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Привредног суда у Београду и Првог основног суда у Београду, на седници одржаној 03.08.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За суђење у овом предмету, стварно је надлежан Први основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Први основни суд у Београду, решењем П 9391/22 од 05.10.2022. године, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одлучио да спис предмета уступи Привредном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.
У образложењу напред наведеног решења је наведено да је тужени у одговору на тужбу истакао приговор ненадлежности, с обзиром да су странке чланом 6. Уговором о обуци и стручном усавршавању од 24.02.2022. године, поводом кога је тужбом и тражена исплата дуга, уговориле надлежност Привредног суда у Београду, због чега сматра да су испуњени услови из Закона о уређењу судова да предмет уступи Привредном суду на даљу надлежност.
Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежност, па је актом П 2628/2023 од 15.06.2023. године, списе предмета доставио Врховном суду ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова различите врсте. Сматра да нису испуњени услови из Закона о уређењу судова за заснивање стварне надлежности привредног суда, само због тога што су странке уговориле његову надлежност. У конкретом случају спор је између привредног друштва и физичког лица поводом непоштовања уговорних одредби из радног односа за који је надлежан редован суд, а према одредби члана 65. ЗПП странке не могу уговарати стварну надлежност суда.
Врховни суд је, одлучујући о сукобру стварне надлежности, на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), у вези одредбе члана 32. став 2. Закона о уређењу судова ( „Службени гласникРС“бр 10/23 који се примењује од 10.05.2023.године) утврдио да је Први основни суд у Београду стварно надлежан за поступање у овој парници.
Одредбом члана 27. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова прописано је да привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и када је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства, а тачком 3. овог става је прописано да привредни суд у првом степену суди у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности.
Предмет спора у овој правној ствари, по тужби поднетој 08.06.2023. године, је исплата дуга по Уговору о обуци и стручном усавршавању који је тужилац закључио са туженим, као својим радником, 24.02.2021. године, у вези са Уговором о раду закљученим 01.12.2018. године. С обзиром да се сходно чл. 65 ЗПП не може уговарати стварна надлежност суда и да се у конкретном случају ради о спору између физичког и правног лица у вези са испуњењем уговорних обавеза из радног односа, то није испуњен ни субјективни критеријум ни објективни критеријум из члана 27. став 1. тачка 1 и 3. Закона о уређењу судова, за заснивање надлежности привредног суда.
Из наведених разлога, Врховни суд је, на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку, одлучио као у изреци решења.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
