Рев 9513/2022 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9513/2022
18.10.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Матковић Стефановић и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Мирјана Недељков, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Привредни суд у Пожаревцу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Пожаревцу, ради новчаног обештећења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Пожаревцу Гж рр 45/22 (2020) од 18.04.2022. године, у седници одржаној 18.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Пожаревцу Гж рр 45/22 (2020) од 18.04.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против решења Вишег суда у Пожаревцу Гж рр 45/22 (2020) од 18.04.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Пожаревцу Прр 283/20 од 11.01.2022. године, одбачена је као неблаговремена тужба тужиље поднета 15.06.2020. године против тужене, пред Основном суду у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву 15.06.2020. године против тужене, ради накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року.

Решењем Вишег суда у Пожаревцу Гж рр 45/22 (2020) од 18.04.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђено је првостепено решење.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености посебне ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које је другостепени суд дао за своју одлуку. Тужиља у ревизији није пружила доказ о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Разлози на којима је заснована одлука другостепеног суда усклађена је са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем у пракси нижестепених судова и ревизијског суда у погледу примене одредаба члана 26. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року и члана 1. Уредбе о роковима у судским поступцима за време ванредног стања проглашеног 15.03.2020. године („Службени гласник РС“ бр. 38/20) којом је прописано, између осталог, да рокови за подношење тужбе у парничном постуку престају тећи за време ванредног стања проглашеног 15.03.2020. године. Како су рокови за подношење тужбе престали да теку за време ванредног стања у периоду од 15.03.2020. године до 06.05.2020. године, то се након укидања ванредног стања и престанка важења Уредбе (06.05.2020. године) рок има продужити за онолико дана за колико рок није истекао. С тога је другостепени суд пошао од чињенице да је пуномоћник тужиоца решење Привредног апелационог суда Рж Ст 263/19 од 08.04.2019. године по основу ког је тужиља стекла право на правично задовољење примио 17.04.2019. године, да је последњи дан рок за подношење тужбе био 17.04.2020. године с тим да се тај рок мора продужити за онолико дана за колико рок није текао, што је у конкретном случају 36 дана. Како је 36. дан после престанка важења наведене Уредбе 11.06.2020. године, а тужба у овој парници је поднета 15.06.2020. године, то је по оцени нижестепених судова иста поднета по протеку законом прописаног рока од једне године, због чега је наступила материјално-правна преклузија, те је предметна тужба и одбачена.

Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба ради новчаног обештећења поднета је 15.06.2020. године. Вредност предмета спора је 3.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате.

Према члану 420. став 1. ЗПП странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ревизија против решења из става један овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде (став 2). У поступку поводом ревизије против решења сходно се примењује одредбе овог закона о ревизији и против пресуде (члан 420. став 6. ЗПП).

Одредбом члана 27. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/2015), прописано је да независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак (став 1), да ревизија није дозвољена (став 3).

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о поступку по тужби за новчано обештећење, у коме ревизија није дозвољена по посебном закону ни против правноснажне пресуде, то ревизија тужиље није дозвољена ни против решења другостепеног суда, на основу цитираних законских одредби.

Из наведених разлога, применом члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић