Против правноснажног другостепеног решења тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, битне повреде одредаба парничног поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања, с позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Врховни суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 18/20). Оцењујући да нису испуњени услови у смислу цитираног прописа да се дозволи посебна ревизија а везано за захтев о укидању клаузуле правноснажности и извршности. Ово из разлога што у конкретном случају нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса, ни правна питања у интересу равноправности грађана, нити има потребе за уједначавањем судске праксе и новим тумачењем права. Посебна ревизија се може изјавити само због погрешне примене материјалног права што у овом случају не стоји а чињенично стање не може бити предмет ревизијског оспоравања.

Даље о предлогу тужене за понављање поступка, побиjaним решењем одлучено је у складу са судском праксом и правним схватањима израженим кроз судске одлуке, при чему је спорно правно питање везано за конкретну чињеничну подлогу па ни за овај део одлуке нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној. Поред тога, ревизијом се указује на битне повреде одредаба ЗПП-а због којих се посебна ревизија не може изјавити.

Сходно изнетом на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужиља је изјавила ревизију против решења којим је правноснажно одлучено о предлогу тужиље за укидање клаузуле правноснажности и извршности решења којим је одбијен захтев за укидање тих клаузула. Таквим решењем се у смислу одредбе члана 420. став 1. ЗПП поступак правноснажно не окончава због чега је ревизија тужиље недозвољена.

Тужиља побија другостепену одлуку и у делу којом је потврђено првостепено решење којим је одбијен захтев за понављање поступка. Имајући у виду наведено, ревизија у смислу члана 420. ст. 1. и 5. ЗПП није дозвољена јер се не ради о решењу којим је поступак правноснажно завршен, нити о решењу којим је одбачен предлог за понављање поступка. Овде се ради о ревизији као ванредном правном леку, па је дозвољеност те ревизије прописана посебном законском одредбом (члан 420. став 5. ЗПП) по којој ревизија тужене у конкретном случају није дозвољена.

На основу изнетог применом члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Одлучујући о изјављеној ревизији тужиље против решења, којим је њена жалба одбачена на основу члана 408. у вези члана 420. став 3. ЗПП Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Неоснована је ревизија тужиље у делу којим се ревидира на потврђујући део другостепеног решења којим је потврђено првостепено решење у ставу трећем изреке којим је жалба тужиље на пресуду Вишег суда у Београду П 1162/15 од 19.01.2017. године одбачена као недозвољена. Ово из разлога што је назначена пресуда постала правноснажна 04.05.2017. године, па се против такве пресуде не може изјавити жалба, што су нижестепени судови правилно закључили, применом чл. 359. став 1. и члана 378. ЗПП.

На основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу трећем изреке.

Председник већа-судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић