Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се применом члана 404. ЗПП иста размотри као правно питање од општег интереса.

Тужена ББ је доставила свој одговор на ревизију тужиље.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

У конкретном случају тужиља је, као сувласница кп.бр. .. површине 442м2 и стамбене зграде број 1 саграђене на тој катастарској парцели тражила да се у односу на њене ћерке, тужене у овој парници, као сувласнице са истоветним уделом од по 1/3 идеалног дела, утврди тужиљино право физичке деобе катастарске парцеле и објекта подигнутом на истој. Одлучујући о истакнутом тужбеном захтеву првостепени суд је исти делимично усвојио у односу на катастарску парцелу, док је у односу на стамбену зграду и земљиште под заградом тужиљин захтев одбио са образложењем да је усменим договором по уређењу начина коришћења постигнутим 1997. године између парничних странака фактички већ и извршена деоба спорне непокретности.

Прерогативи права власништва предвиђени су чланом 3. став 1. Закона о основама својинско правних односа („Службени лист СФРЈ“ број 6/80 и 36/90, „Службени лист СРЈ“ број 29/96 и „Службени гласник РС“ број 115/05), којим је прописано да власник има право да своју ствар држи, да је користи и да њоме располаже у границама одређеним законом.

Чланом 13. став 1. истог закона прописано је да више лица има право сусвојине на неподељеној ствари када је део сваког од њих одређен сразмерно целини (идеални део).

Чланом 16. став 1. прописано је да сувлсник има право да у свако доба захтева деобу ствари осим у време када би та деоба била на штету других сувласника, ако законом није другачије одређено.

Како сагласно изложеном у конкретном случају не постоји потреба разматрања правних питања од општег интереса нити питања од значаја за равноправност грађана, нити се указује на потребу уједначавања судске праксе и давања новог тумачења права, то је сходно члану 404. став 1. ЗПП одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 403. став 3. у вези са чланом 28. став 1. и чланом 469. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним спровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Чланом 28. став 1. ЗПП прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним овим законом меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева.

Чланом 469. ЗПП прописано је да се у смислу одредаба ове главе закона, споровима мале вредности не сматрају споровима непокретности, спорови из радног односа и спорови због сметања државине.

Из стања у списима произлази да је вредност спора у овој парници покренутој тужбом поднетој дана 30.07.2021. године 10.000,00 динара, сагласно чему, имајући у виду цитиране одредбе процесног закона ревизија није дозвољена.

На основу свега изложеног, сходно члану 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 413. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић