Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Владан Пантовић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или да укине побијану другостепену пресуду и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, истичући да су и првостепени и другостепени суд својим пресудама прекорачили оптужни акт. Бранилац истиче да оптужни акт није измењен од почетка поступка до краја главног претреса, а да су и првостепени и другостепени суд у изреци својих пресуда наводили чињенице којих нема у оптужном акту, те постоји несагласност између диспозитива оптужног акта и изрека побијаних пресуда, односно несагласност око начина наношења повреда и предмета којим су повреде нанете оштећеном. Иако је другостепени суд преиначио прввостепену пресуду, из изреке пресуде је само избацио „са леђа“, док је у осталом делу изрека неизмењена.

Изнете наводе захтева Врховни суд оцењује као неосноване.

Одредбом члана 420. став 1. ЗКП је прописано да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.

Из цитиране законске одредбе произилази да између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет у погледу субјективне и објективне истоветности дела, док суд није везан за предлоге тужилаштва у погледу правне квалификације кривичног дела (став 2. истог члана).

По оцени Врховног суда, чињеничним описом радње извршења у изреци правноснажне пресуде суд није прекорачио оптужбу, с обзиром да у чињеничном опису постоји идентитет лица које је оптужено и то окривљени АА (субјективни идентитет) и дела које је предмет оптужбе и то кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ (објективни идентитет), а чињенични опис наведених кривичних дела у изреци другостепене пресуде у битном се не разликује од оног наведеног у оптужном акту.

Другостепени суд је доношењем пресуде Кж190/23 од 21.07.2023. године којом је преиначио првостепену пресуду К439/22 од 22.03.2023.године, из изреке пресуде изоставио наводе „са леђа“ пришао оштећеном, док је у осталом делу чињенични опис остао исти.

Поређењем чињеничног описа предметног кривичног дела датог у диспозитиву оптужног акта јавног тужиоца ОЈТ у Новом Пазару Кт 365/20 од 25.12.2020. године и чињеничног описа из изреке другостепене пресуде Кж190/23 од 21.07.2023. године, закључује се да је суд делимично изменио опис догађаја у погледу начина извршења кривичног дела.

Прецизирање начина извршења кривичног дела у изреци другостепене пресуде, те описивање чињеница о месту где се окривљени налазио непосредно пре извршења кривичног дела, кога је затекао на улици испред своје куће и како је био одевен, не представља прекорачење оптужбе, односно на овај начин није повређен објективни идентитет оптужбе и пресуде, већ је постојећи опис усклађен са чињеничним стањем утврђеним на главном претресу, при чему је чињенични опис дела у изреци пресуде остао у границама оних чињеница и околности на којима се оптужба заснива, у односу на битне елементе кривичног дела.

Према томе Врховни суд налази да наведена измена чињеничног описа кривичног дела у изреци пресуде, окривљеног није довела у тежи процесноправни положај, нити се ради о битној измени чињеничног стања, па насупрот наводима захтева, објективни идентитет између оптужбе и пресуде није повређен. Другостепени суд у изреку пресуде није унео нити из ње изоставио чињенице и околности битне за радњу извршења дела, на који начин оптужба није прекорачена.

Самим тим, побијаним правноснажним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, на коју се поднетим захтевом браниоца неосновано указује.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић