Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милорад Марјановић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., са боравиштем у ..., ВВ из ..., ГГ из села ... и ДД из ..., са боравиштем у ..., чији је заједнички пуномоћник Раде Миленковић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 347/2021 од 19.10.2021. године, у седници већа одржаној 23.11.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 347/2021 од 19.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 7929/10 од 03.11.2020. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је тужиља, по основу посебне имовине, искључиви власник покретних ствари ближе наведених у овом ставу изреке, што су тужени дужни да признају и да их предају тужиљи у државину. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је тужиља, по основу стицања у брачној и породичној заједници, сувласник на ¾ идеалних делова кат.парц. ... КО ..., сувласник на ½ идеалних делова породичне куће саграђене на наведеној парцели, а која се састоји од приземља и два спрата, сувласник на ½ идеалних делова породичне куће, саграђене на кат.парц. ... КО ..., која се састоји од приземља и спрата, сувласник на земљишту испод њеног дела куће и земљишту које је потребно за редовно коришћење куће и сувласник на ½ иделаних делова кат.парц. .../... КО ... и обавезани тужени да путем деобе предају тужиљи наведене непокретности у државину. Ставом трећим изреке, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је тужиља, по основу стицања у брачној и породичној зајеедници, сувласник на ½ идеалних делова покретних ствари ближе наведених у овом ставу изреке и то у кући на кат.парц. ... и .... КО ... и у стану у ... и путничког моторног возила марке „...“ и обавезани тужени да путем деобе предају тужиљи наведене покретне ствари у државину. Ставом четвртим изреке, обавезани су тужени да тужиљи накнаде трошкове парничног поступка у износу од 491.100,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 347/2021 од 19.10.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужених и потврђена првостепена пресуда, у делу става првог изреке који се односи на трпезаријски сто са шест столица и једну комоду, један двосед, један креветац и једну комоду за постељину. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у делу става првог изреке који се односи на право својине на једном машинском казану, два ћилима, два јоргана и једним улазним вратима и у ставовима другом, трећем и четвртом изреке, тако што је тужбени захтев одбијен као неоснован и обавезана тужиља да туженом ББ накнади трошкове парничног поступка до проширења тужбе у износу од 182.450,00 динара, да туженима ББ, ВВ и ГГ солидарно накнади трошкове парничног поступка до проширења тужбе у износу од 329.750,00 динара и да свим туженима солидарно накнади трошкове парничног поступка након проширења тужбе у износу од 198.600,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, из свих законских разлога.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 125/04, 111/09, у даљем тексту: ЗПП), а који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11), у вези члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 55/2014) Врховни суд је оценио да ревизија тужиље није дозвољена.

Према члану 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11), поступци започети пре ступања на снагу овог закона (01.02.2012. године) спровешће се по одредбама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 125/04, 111/09).

Према члану 23. став 3. новела Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11), објављен у „Службеном гласнику РС“, бр. 55/14, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона (31.05.2014. године).

Правноснажна другостепена пресуда која се побија ревизијом донета је 19.10.2021. године, дакле, после ступања на снагу наведених новела Закона о парничном поступку.

Тужба у овој правној ствари је поднета 12.01.2007. године, у којој је као вредност предмета спора означен износ од 1.000.000,00 динара На дан подношења тужбе 1 евро је, према средњем курсу Народне банке Србије, износио 80,0750 динара, што на дан подношења тужбе представља динарску противвредност износа од 12.488,29 евра.

Како се ради о поступку у којем вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни суд је оценио да ревизија тужиље није дозвољена. Без утицаја је на оцену дозвољености ревизије околност да је другостепеном пресудом, која се побија ревизијом, делимично преиначена првостепена пресуда и одлучено о тужбеном захтеву, јер је овај разлог за дозвољеност ревизије прописан чланом 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 55/14), који се у конкретном случају не може применити.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 404. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа- судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић