Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА-адвокату Свети Михајловићу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног суда, основано се у поднетом захтеву указује да је доношењем побијане пресуде учињена повреда закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 317. став 1. тачка 4) ЗКП и члана 57. став 1. тачка 6) КЗ.

Одредбом члана 317. став 1. тачка 4) ЗКП је прописано да ће суд пресудом прихватити споразум о признању кривичног дела и огласити окривљеног кривим ако утврди да је казна или друга кривична санкција, односно друга мера у погледу које су јавни тужилац и окривљени закључили споразум предложена у складу са кривичним или другим законом.

Одредбом члана 57. став 1. тачка 6) КЗ је прописано да кад постоје услови за ублажавање казне из члана 56. овог законика, суд ће ублажити казну ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор испод једне године, казна се може ублажити до тридесет дана затвора.

Одредбом члана 344. став 2. ЗКП је прописано да ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир, казниће се затвором до три године, док је ставом 2. истог члана прописано да ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижавања грађана, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, Врховни суд налази да су побијаном правноснажном пресудом учињене повреде закона наведене у захтеву за заштиту законитости. Ово из разлога што је за кривично дело насилничко понашање из члана 344. став 2. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим, одређен минимум казне и то казна затвора у трајању од шест месеци, а како је одредбом члана 57. став 1. тачка 6) КЗ прописано да се у случају да је као најмања мера казне прописан затвор испод једне године, казна може ублажити до тридесет дана затвора, јасно произилази да у конкретном случају није постојала законска могућност да се окривљеном правноснажном пресудом изрекне новчана казна. Првостепени суд је, прихватајући споразум о признању кривичног дела, поступио супротно члану 317. став 1. тачка 4) ЗКП, јер је био у обавези да утврди да ли је казна, у погледу које су јавни тужилац и окривљени закључили споразум, предложена у складу са кривичним или другим законом. Пошто предложена казна није у складу са кривичним закоником, то је суд у погледу одлуке о казни, учинио повреду одредбе члана 439. тачка 3) ЗКП, у корист окривљеног.

Имајући у виду да је захтев поднет на штету окривљеног, а побијаном пресудом учињена повреда закона у корист окривљеног, то је Врховни суд, имајући у виду напред наведено, усвојио као основан предметни захтев, те је на основу члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП утврдио да је побијаном правноснажном пресудом Основног суда у Нишу К.бр.344/23-СПК бр.107/23 од 23.06.2023. године учињена повреда закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 317. став 1. тачка 4) ЗКП и члана 57. став 1. тачка 6) КЗ, при томе не дирајући у правноснажност наведене пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                               Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                          Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић