Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., законских наследника иза пок. ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ сви из места ..., Општина ... и ЖЖ из ..., чији је заједнички пуномоћник Вук Вуковић, адвокат из ..., против туженог „Антикор“ доо Београд, чији је пуномоћник Милош Вучковић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1241/22 од 18.05.2022. године, у седници већа одржаној 18.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1241/22 од 18.05.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1241/22 од 18.05.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П1 374/19 од 22.12.2021. године, ставом првим изреке, дозвољено је преиначење тужбе. Ставом другим изреке, одбачена је тужба тужилаца у делу којим су тражили да се утврди ништавост решења туженог бр. .. , .. , .. сви од 13.11.2009. године и бр. .. од 09.12.2009. године, којима је тужиоцима одређено неплаћено одсуство, као неблаговремена. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се тужени обавеже да тужиоцима на име накнаде штете због изгубљене зараде и неисплаћене зараде исплати појединачне месечне опредељене износе са законском затезном каматом, као неоснован. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се тужени обавеже да за тужиоце обрачуна и уплати социјалне доприносе за период и на износе из става трећег изреке, као неоснован. Ставом петим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1241/22 од 18.05.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужилаца, потврђена првостепена пресуда у ставу другом, трећем, четвртом и петом изреке и одбијени захтеви тужилаца и туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка као неосновани.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о истој одлучује у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку (посебна ревизија).

Према члану 404. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/2011...10/2023), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом донетом у другом степену потврђена је првостепена одлука којом је одбачена тужба тужилаца као неблаговремена, јер је поднета протеком рока од 90 дана за поништаје решења о неплаћеном одсуству и одбијен захтев тужилаца за исплату новчаних износа на име неисплаћених зарада и доприноса за период док су били на неплаћеном одсуству. Нижестепени судови су закључили да је тужба за утврђење ништавости решења о неплаћеном одсуству неблаговремена с обзиром на рок из члана 195. Закона о раду, а како су на основу наведених решења тужиоци били на неплаћеном одсуству и иста производе правна дејства (јер нису поништена) то су њихови захтеви за исплату неисплаћених зарада и доприноса у том периоду неосновани. Врховни суд налази да нема места одлучивању о ревизији тужилаца као о изузетно дозвољеној ревизији, јер у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, и уједначавања судске праксе, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора, начин пресуђења и разлоге за одбачај тужбе, односно за одбијање тужбеног захтева. Ревизијски наводи који се односе на утврђено чињенично стање, не престављају разлоге за изјављивање ревизије у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Из изнетих разлога применом члана 404. став 1. ЗПП Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парнице из радних спорова. Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о заснивању, постојању и престанку радног односа, па ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим о допуштености овог правног лека, а према вредности спора.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 16.11.2012. године. Означена вредност предмета спора је 1.370.253,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе не представља динарску противвредност већу од 40.000 евра.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија недозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић