Рев2 720/2023 3.19.1.25.1.4; 3.5.9

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 720/2023
28.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Бранислава Босиљковића и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Јовановић, адвокат из ..., против туженог АД за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије“ Београд, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4456/2022 од 13.10.2022. године, у седници одржаној 28.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде  Апелационог суда у Нишу Гж1 4456/2022 од 13.10.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4456/2022 од 13.10.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 4456/2022 од 13.10.2022. године, одбијенa je жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Зајечару П1 555/2022 од 27.07.2022. године, којом је одбијен тужбени захтев да се поништи као незаконит анекс бр. 13 Уговора о раду, закључен 17.02.2021. године, док је тужба одбачена у делу којим је тражено да се обавеже тужени да зараду тужиоца усагласи са одредбама Закона о раду и да му по том основу призна сва права на раду и по основу рада почев од зараде за јануар 2021. године до усаглашавања зараде са одредбама Закона о раду и одлучено да свака странка сноси своје трошкове.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 71/2011 ... 10/2023 - у даљем тексту ЗПП).

Побијаном другостепеном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву, којим је тражено да се поништи Анекс уговора о раду, на основу којег се зарада тужиоца мења почев од јануара 2021. године, у чињеничној и правној ситуацији када су обавештење о разлозима понуде и сама понуда за закључивање Анекса уговора о раду, дати ради Република Србија усаглашавања зараде запослених са Колективним уговором за Акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије“, Београд од 05.02.2021. године (“Службени гласник Железнице Србије“, бр 6/92 од 05.02.2021. године), уз рок тужиоцу да се о понуди изјасни и предочавање последица непотписивања анекса. Тужбени захтев је одбијен, док је тужба одбачена због апсолутне ненадлежности суда, у делу којим је тражено усаглашавање анекса уговора о раду са одредбама Закона о раду.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, имајући у виду да примена материјалног права и правно схватање на којем је заснована побијана одлука нису у супротности са правним ставом израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у предметима са битно сличним чињеничним и правним основом. Тужиоцу је анексом уговора о раду измењен коефицијент за обрачун плате сагласно Колективном уговору туженог од 05.02.2021. године и применом одредаба чл.171. и 172. Закона о раду („Службени гласник РС“број 24/05...95/18), док је нормативна контрола уставности закона и других општих правних аката у правном поретку Републике Србије, а затим и контрола законитости свих општих аката нижих од закона, па и колективних уговора, у надлежности Уставног суда сходно члану 167. став 1. тачка 5. Устава Републике Србије.

Из тих разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Према одредби члана 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У споровима о утврђењу ништавости односно поништају анекса уговора о раду, који није спор о заснивању, постојању или престанку радног односа, о дозвољености ревизије одлучује се према означеној вредности предмета спора, сходно члану 403. став 3. ЗПП. У овом спору означена вредност предмета спора у тужби (5.000,00 динара) је очигледно нижа од меродавне вредности за дозвољеност ревизије, због чега је на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић