Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), указујући на потребу уједначавања судске праксе.

Према наведеној одредби закона ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање у ревизији као изузетно дозвољеној. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге нижестепених судова за одлуку о тужбеном захтеву, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни новог, уједначеног тумачења права. Предмет тужбеног захтева о коме је одлучено правноснажном пресудом је накнада нематеријалне штете за препрпљене душевне болове због повреде части и угледа, објављивањем недопуштене и субјективно увредљиве информације у средствима јавног информисања. Одлука у споровима са оваквом врстом правне заштите зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком појединачном предмету, тако да спорно правно питање није од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Пресуда Врховног касационог суда Рев 3265/18 од 13.06.2018. године, на коју ревизија указује као пример неуједначене судске праксе, не односи се на идентичну чињеничну и правну ситуацију као што је конкретна, већ на изражено правно схватање поводом одлучивања о трошковима поступка, па не постоји потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права у погледу одлучивања о накнади нематеријалне штете. Такође, разлози ревизије се односе и на изостанак одлуке о спајању парница које је тужиља, по наводима ревизије покренула против тужених, што спада у домен примене одредаба парничног поступка, а посебна ревизија се може изјавити само због погрешне примене материјалног права.

Због тога је, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези члана 126. став 1. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“, бр. 83/2014 ... 12/2016), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према члану 126. став 1. Закона о јавном информисању и медијима, ревизија је дозвољена против другостепене пресуде ако је тужбени захтев одбијен, а изјављује се у року од 15 дана од дана достављања другостепене пресуде. Ставом 2. наведеног члана, прописано је да у парници по тужби за накнаду штете и по тужби за остваривање права на део добити, ревизију из става 1. овог члана могу изјавити и тужилац и тужени.

Ставом 3. тог члана, прописано је да се против пресуде другостепеног суда у парници по тужби за објављивања одговора не може изјавити ревизија.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Правноснажном пресудом против које је ревизија изјављена, тужбени захтев тужиље за накнаду штете је делимично усвојен, а вредност предмета спора побијаног дела (200.000,00 динара) не прелази меродавани цензус за дозвољеност ревизије у имовинскоправним споровима, на основу чега је Врховни суд, оценио да ревизија туженог није дозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП у вези члана 126. став 2. цитиране одредбе посебног закона.

Одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова одговора на ревизију, на основу члана 154. став 1. ЗПП, јер нису били потребни за вођење ове парнице.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић