Наведеном пресудом обавезан је окривљени АА да у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, плати на име трошкова кривичног поступка Основном јавном тужилаштву у Прокупљу износ од 18.750,00 динара, а Основном суду у Прокљупљу износ од 15.432,00 динара, као и паушални износ у том суду у износу од 4.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Прокупљу Кж1 141/23 од 28.11.2023. године, делимичним уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката Марка Јовановића и по службеној дужности, преиначена је пресуда Основног суда у Прокупљу К бр 145/23 од 21.07.2023. године само у погледу одлуке о правној квалификацији кривичног дела извршеног према оштећеном ББ и у погледу одлуке о кривичној санкцији, па је Виши суд у Прокупљу окривљеног АА огласио кривим због извршења два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, за која му је утврдио казне затвора у трајању од по 3 месеца, па му је изрекао условну осуду тако што је утврдио јединствену казну затвора у трајању од 4 месеца и одредио да се казна затвора према окривљеном неће извршити уколико окривљени у року проверавања од 1 године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, док је у осталом делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована, а првостепена пресуда потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Марко Јовановић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП у вези са чланом 16. став 2, 4. и 5. ЗКП и члана 23. и 14. КЗ, а из образложења захтева произилази да је исти поднет због повреде члана 437. тачка 2) у вези са чланом 439. тачка 1) и чланом 441. став 1. ЗКП у вези са чланом 2. ЗКП, чланом 14. став 2, чланом 22, 23. и 25. КЗ, као и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП и погрешно и непотпуног чињеничног стања, члан 440. ЗКП, са предлогом да Врховни суд побијане одлуке преиначи, тако што ће окривљеног на основу члана 423. тачка 1) ЗКП у вези са чланом 16. став 5. ЗКП, ослободити за кривично дело које му је оптужним предлогом стављено на терет и одредити да трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда, као и да досуди трошкове на име награде за састав захтева за заштиту законитости од стране адвоката у висини од 54.000,00 динара.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у делу у коме се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је у изрекама побијаних пресуда прекорачена оптужба, на тај начин начин што су судови унели више елемената кривичног дела него што је то оптужбом било стављено на терет. Оптужним актом окривљеном је било стављено на терет да је „у урачунљивом стању“ предузео активне радње чиме је извршио кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, док се у првостепеној и другостепеној пресуди у изрекама наводи да је окривљени у стању урачунљивости преузео активне радње, при чему је био свестан забрањености свога дела, па је суд на тај начин прекорачио оптужбу својевољно додајући субјективне елементе и то свест о забрањености дела, чиме се захтевом указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Из оптужног предлога Основног јавног тужиоца у Прокупљу КТ 340/22 од 05.12.2022. године произилази да је окривљени АА у време, на начин и на месту ближе описаном у изреци оптужног акта у стању урачунљивости и са умишљајем применом насиља угрозио телесни интегритет чланова своје породице... при чему је био свестан противправности дела и хтео његово извршење.

Из изреке првостепене и другостепене пресуде у односу на које је поднет захтев за заштиту законитости произилази да је окривљени АА у време, на начин и на месту, у стаљу урачунљивости, са умишљајем применом насиља угрозио телесни интегритет чланова своје породице... при чему је био свестан протиправности и забрањености дела и хтео његово извршење.

Одредбом члана 22. став 1. КЗ прописано је да кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено.

Чланом 14. став 1. КЗ прописано да је кривично дело оно које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скривљено.

По налажењу Врховног суда и из оптужног акта у овом кривичном предмету и из изрека првостепене и другостепене пресуде, јасно произилази да је окривљени АА критичном приликом поступао у стању урачунљивости и са умишљајем, као и да је био свестан противправности дела и хтео његово извршење.

По налажењу Врховног суда, свест о протиправности подразумева да је окривљени био свестан да су радње које предузима противне праву, односно да нису дозвољене и да су забрањене. Самим тим, суд додавањем у изреку речи, које нису наведене у оптужном акту, да је окривљени АА „био свестан забрањености дела“ није додао субјективни елеменат кривичних дела за које је окривљеног огласио кривим, јер је свест о забрањености дела, по налажењу Врховног суда обухваћена свешћу о противправности, која је наведена и у оптужном акту.

Из наведених разлога, по налажењу Врховног суда, у конкретном случају, додавањем свести о забрањености дела на страни окривљеног у изреке побијаних пресуда, а у ситуацији када је оптужним актом окривљеном било стављено на терет да је био свестан противправности дела, није прекорачена оптужба, па су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП оцењени као неосновани.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да на страни окривљеног критичном приликом није постојала урачунљивост, јер је радњу предузео у алкохолисаном стању да током поступка није утврђено да ли је окривљени поступао у стању смањење урачунљивости, као и да ли се у конкретном случају ради о скривљеној урачунљивости, па су пресуде донете уз повреду члана 437. тачка 2) у вези са чланом 439. тачка 1) и чланом 441. став 1. ЗКП у вези са чланом 2. ЗКП, чланом 14. став 2, чланом 22, 23. и 25. КЗ.

По налажењу Врховног суда, иако је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у овом делу поднет из формално дозвољеног разлога – повреде закона из члана 439. став 1. ЗКП (у вези повреде члана 437. тачка 2), чланом 441. став 1. ЗКП у вези са чланом 2. ЗКП, чланом 14. став 2, чланом 22, 23. и 25. КЗ) - суштински се у образложењу наведене повреде указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање (члан 440. ЗКП), које, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом прописан разлог због кога је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, па је поднети захтев у овом делу оцењен као недозвољен.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, у делу у коме је захтев одбијен као неоснован, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу у коме је захтев одбачен као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Татјана Миленковић, с. р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Дубравка Дамјановић, с. р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић