Пресудом Вишег суда у Новом Саду Кж1 236/23 од 06.10.2023. године, делимично је уважена жалба браниоца окривљеног АА и преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду К 353/19 од 12.07.2023.године, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Виши суд у Новом Саду окривљеном АА за два кривична дела недавање издржавања из члана 195. став 1. КЗ за која је првостепеном пресудом оглашен кривим изрекао условну осуду, с тим да му је претходно за кривично дело из члана 195. став 1. КЗ, у односу на ошт. ББ, утврдио казну затвора у трајњу од два месеца, а за кривично дело из члана 195. став 1. КЗ, у односу на ошт. ВВ утврдио казну затвора у трајању од два месеца, па му је утврдио јединствену казну затвора у трајању од три месеца са роком проверавања у трајању од једне године, док је у осталом делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Борислав Шушњар, због повреде кривичног закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа која је одржана без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, при чему формално не означава ни једну повреду закона из става 4. члана 485. ЗКП, али се из образложења захтева закључује да је исти поднет због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП. Бранилац окривљеног наводи да је већи период наведен у оптужном акту застарео, те да је у том делу требало изменити оптужни акт јер окривљени не може бити кривично одговоран за период у којем је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Из списа предмета произлази да је пресудом Основног суда у Новом Саду К 353/19 од 12.07.2023. године окривљени АА оглашен кривим због извршења два кривична дела недавање издржавања из члана 195. став 1. КЗ за које је прописана новчана казна или казна затвора до две године, а које је према чињеничном опису у изреци пресуде, извршио у временском периоду од 12.06.2017.године па до 12.10.2017. године.

Одредбом члана 103. тачка 5) КЗ прописано је, да ако у том законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети када протекне три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године, а према одредби члана 104. став 6. КЗ је прописано да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Имајући у виду наведено, то у конкретном случају у време доношења побијане првостепене пресуде дана 12.07.2023. године, као и у време доношења другостепене пресуде дана 06.10.2023. године, није наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривичноправне радње окривљеног које су му стављене на терет у периоду од 12.06.2017. до 12.10.2017. године, тако да нижестепени судови нису доношењем побијаних правноснажних пресуда повредили одредбе члана 103. тачка 5) у вези члана 104. став 6. КЗ. Ово из разлога што се ради о кривичном делу код кога је могуће да се радња извршења предузима у току дужег временског периода, при чему се временом његовог извршења сматра време када је довршена радња извршења, а што је последњег дана престанка противправног стања, а то је у конкретном случају дан 12.10.2017. године.

Како се рок застарелости кривичног гоњења рачуна од престанка противправног стања, у конкретном случају од дана 12.10.2017. године, а не онако како то бранилац окривљеног погрешно сматра и наводи у поднетом захтеву за заштиту законитости, то је, по налажењу Врховног суда, очигледно да у време доношења побијане првостепене пресуде дана 12.07.2023. године, као и у време доношења другостепене пресуде дана 06.10.2023. године, за кривичноправне радње окривљеног које су му стављене на терет за период од 12.06.2017. до 12.10.2017. године није наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, па се стога супротни наводи браниоца окривљеног оцењују неоснованим.

Осталим наводима захтева, бранилац окривљеног, иако означава повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, исту образлаже чињеничним наводима. Бранилац окривљеног истиче постојање доказа који иду у прилог одбрани, анализира образложење првостепене одлуке, оспорава утврђено чињенично стање и изведене доказе и даје сопствено тумачење изведених доказа, на који начин побијане пресуде оспорава у смислу одредбе члана 440. ЗКП. Поред тога, бранилац истиче и повреду одредаба члана 511. ЗКП, члана 16. ЗКП и члана 403. ЗКП. Међутим, како повреде члана 16. ЗКП, 440. ЗКП, као и члана 511. ЗКП и 403. ЗКП, не представљају законске разлоге, због којих је у смислу одребе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца, то се Врховни суд у разматрање и оцену ових навода захтева за заштиту законитости није упуштао.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић