Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 67/2012
12.09.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                        Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Веска Крстајића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног К.Ј., због кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 443/12 од 24.08.2012. године,  подигнутом  против  правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К. 274/2010 од 28.03.2010. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1990/11 од 07.07.2011. године, у седници већа одржаној у смислу члана 422. став 3. ЗКП-а, дана 12.09.2012. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 443/12 од 24.08.2012. године, као делимично основан, па се УКИДА правноснажна пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1990/11 од 07.07.2011. године и предмет враћа Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање, док се захтев за заштиту законитости у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а, одбија као неоснован.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Пресудом Основног суда у Новом Саду К. 274/2010 од 28.03.2010. године окривљени Н.Р., М.Д. и К.Ј., оглашени су кривим због кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. Кривичног законика, те им је изречена условна осуда тако што им је утврђена казна затвора у трајању од по шест месеци свакоме и истовремено одређено да се ова казна неће извршити ако окривљени у року од две године од дана правноснажности пресуде не учине ново кривично дело.

 

 

 

                        Истом пресудом одлучено је да трошкови кривичног поступка у укупном износу од 34.654,16 динара, падају на терет буџетских средстава суда, а окривљени су ослобођени од плаћања паушалног износа.                         Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1990/11 од 07.07.2011. године, одбијена је  као неоснована жалба браниоца окривљеног М.Д., а првостепена пресуда је потврђена.

 

                        Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз 443/12 од 24.08.2012. године, против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К. 274/2010 од 28.03.2010. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1990/11 од 07.07.2011. године. Као основ подношења захтева наведена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11.  ЗКП-а и става 2. истог члана, а у вези члана 385. став 3. ЗКП-а, те је предложено да Врховни касациони суд уважењем захтева за заштиту законитости укине другостепену пресуду и предмет врати истом суду на поновно одлучивање.

 

                        Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. ЗКП-а, у одсуству обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев подигнут па је нашао:

 

                        Захтев је делимично основан.

 

                        Из списа предмета произлази да је Апелациони суд у Новом Саду одлучивао само о жалби браниоца окривљеног М.Д., а није одлучивао и о благовремено изјављеној жалби браниоца окривљеног К.Ј., адвоката Д.С. од 26.04.2011. године.

 

                        Одредбом члана 385. став 3. ЗКП-а прописано је да другостепени суд о свим жалбама против исте пресуде одлучује једном одлуком, што Апелациони суд у Новом Саду у конкретном случају није учинио.

 

                         Пропуштањем да о свим жалбама одлучи једном одлуком, Апелациони суд је повредио право на одбрану окривљеног К.Ј. о чијој жалби није одлучио, што је било од утицаја на законито доношење пресуде. Тиме је у поступку по жалби учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези члана 385. став 3. ЗКП, на коју се основано захтевом за заштиту законитости указује.

 

                        Предмет захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је и битна повреда одредаба кривичног поступка по члану 368. став 1. тачка 11. ЗКП, која се, по образложењу захтева, састоји у противречности другостепене пресуде садржини  списа предмета, јер другостепени суд није поменуо жалбу браниоца окривљеног К.Ј. и ако она у списима предмета постоји.

 

                        Наведена повреда, међутим, не стоји, јер Апелациони суд у Новом Саду уопште није поменуо жалбу К.Ј. у образложењу одлуке, нити о њој одлучивао изреком пресуде, због чега у самој пресуди нема противречности како у изреци, тако ни у разлозима пресуде, нити било какве неразумљивости која би значила наведену битну повреду ЗКП.

 

                        Чињеница да жалба браниоца окривљеног К.Ј. није била предмет одлучивања Апелационог суда, обухваћена је повредом одредбе члана 368. став 2. у вези члана 385. став 3. ЗКП, због које је пресуда тог суда укинута, а како повреде одредбе из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП није било, то је у овом делу захтев за заштиту законитости одбијен као неоснован.

 

                        Из изнетих разлога Врховни касациони суд је уважио као делимично основан захтев за заштиту законитости подигнут у корист окривљеног К.Ј., при чему је на основу члана 425. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде, односно укинуо другостепену пресуду и списе предмета вратио Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање. У поновном поступку Апелациони суд у Новом Саду ће одлучити о свим жалбама изјављеним против првостепене пресуде, отклонити повреду одредаба кривичног поступка на коју му је указано овом пресудом и након оцене навода жалби донети правилну и на закону засновану одлуку.

 

                        Поред тога, Врховни касациони суд налази да се у конкретном случају захтев за заштиту законитости односи само на другостепену пресуду иако Републички јавни тужилац у њему наводи да захтев подиже и против првостепене пресуде, имајући у виду да је наведена битна повреда одредаба кривичног поступка везана искључиво за поступање другостепеног суда у жалбеном поступку и да Републички јавни тужилац у захтеву предлаже укидање само другостепене пресуде.

 

                        Из изнетих разлога Врховни касациони суд је поступајући на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и применом члана 424. и члана 425. став 1. ЗКП-а, одлучио као у изреци пресуде.

 

Записничар-саветник,                                                         Председник већа-судија,

 

Весна Веселиновић,с.р.                                                              Бата Цветковић,с.р.