Кзз 69/2012 - повреде кривичног закона; притвор; малолетници и кривичноправна заштита малолетних лица

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 69/2012
19.09.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                        Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Веска Крстајића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету малолетног сада пунолетног Д.Н., због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 265/12 од 27.07.2012. године подигнутом против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кжм 2–8/12 од 31.01.2012. године, у седници већа одржаној дана 19.09.2012. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 265/12 од 27.07.2012. године, као делимично основан и утврђује да је решењем Апелационог суда у Новом Саду Кжм 2-8/12 од 31.01.2012.године повређен закон – одредба члана 67. став 5. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица у корист малолетног, сада пунолетног Д.Н., док се захтев за заштиту законитости у делу који се односи на повреду кривичног закона – одредби члана 369. тачка 3. тачка 4. и 5. Законика о кривичном поступку ОДБИЈА као неоснован.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Решењем већа за малолетнике Вишег суда у Новом Саду Квм. 5/12 од 19.01.2012. године према малолетном, сада пунолетном Д.Н. на основу члана 142. став 1. тачка 1. ЗКП у вези члана 67. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица одређен је притвор који може трајати највише месец дана од дана лишења слободе и рачунаће се од дана и часа када малолетник, сада пунолетник буде лишен слободе.

 

                        Апелациони суд у Новом Саду решењем Кжм 2–8/12 од 31.01.2012. године уважио је жалбу браниоца малолетног, сада пунолетног Д.Н. и преиначио решење Вишег суда у Новом Саду Квм. 5/12 од 19.01.2012 .године тако што је одбио као неоснован предлог Вишег јавног тужиоца у Новом Саду Ктм 203/08 од 22.12.2011. године, за одређивање притвора према мал., сада пунолетном Д.Н.

 

                        Републички јавни тужилац је против решења Апелационог суда у Новом Саду Кжм 2-8/12 од 31.01.2012. године подигао захтев за заштиту законитости Ктз 265/12 од 27.07.2012. године због повреде кривичног закона – члан 369. тачка 3, 4. и 5. ЗКП, у вези члана 67. став 5. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, са предлогом да се захтев уважи и констатује да је наведеним решењем учињена повреда Кривичног закона и Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и то одредбе члана 67. став 5. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица у корист мал.сада пунолетног Д.Н.

 

            Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца и браниоца малолетног сада пунолетног Д.Н., адв. Г.М., док се позив за малолетног, сада пунолетног Д.Н., вратио са назнаком да је непознат на адреси из списа, на којој је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

 

                        Основано се у захтеву за заштиту законитости указује да је другостепени суд повредио кривични закон, односно члан 67. став 5. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица у корист малолетног, сада пунолетног Д.Н., јер је погрешно протумачио законску одредбу члана 67. став 5. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (ЗМ) и стао на становиште „да без обзира на оправданост разлога за одређивање притвора према малолетном сада пунолетном Д.Н., по основу члана 142. став 1. тачка 1. ЗКП притвор према њему уопште не може бити примењен (не може трајати) јер је протекло више од шест месеци од дана доношења предлога за изрицање кривичне санкције“.

 

                        Према одредби члана 67. став 5. ЗМ после заврштека припремног поступка, од подношења предлога за изрицање кривичне санкције, притвор према старијем малолетнику може да траје наjдуже до шест месеци, а према млађем малолетнику  најдуже четири месеца.

 

                        Наведеном законском одредбом, прописано је временско органичење трајања притвора који је одређен према старијем, односно млађем малолетнику у једној од фаза поступка - која настаје од подношење предлога за изрицање кривичне санкције и без значаја је за одлучивање о предлогу за одређивање притвора околност колико је времена прошло од подношења тог предлога суду, већ је смисао наведене одредбе да у тој фази кривичног поступка притвор не може трајати дуже од предвиђеног временског оквира с тим да се након доношења решења о одређивању притвора његово трајање рачуна од дана и часа лишења слободе.

 

                        Супротним тумачењем наведене законске одредбе Апелациони суд у Новом Саду је повредио одредбу члана 67. став 5. ЗМ, доношењем решења којим је преиначио решење Вишег суда у Новом Саду Квм. 5/12 од 19.01.2012. године, тако што је одбио као неоснован предлог за одређивање притвора према малолетном, сада пунолетном Д.Н., Вишег јавног тужиоца у Новом Саду Ктм 203/08 од 22.12.2011. године,  због чега је Врховни касациони суд уважио захтев Републичког јавног тужиоца и утврдио да је тим решењем повређен закон у корист малолетног сада пунолетног Д.Н. не дирајућу у правноснажну одлуку против које је  захтев поднет.

 

                        У захтеву за заштиту законитости се указује да је другостепени суд повредио и одредбе кривичног закона из члана 369. тачка 3. 4. и 5. ЗКП, с тим што се не наводи у чему се састоје наведене повреде, а Врховни касациони суд налази да такве повреде кривичног закона нису ни учињене, па је захтев у том делу оценио као неоснован.

 

                        Са изнетих разлога, а на основу члана 30. став 1, 32. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 116 од 22.12.2008. године), и одредаба члана 24. став 7, 425. став 2. и члана 424. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

 

Записничар-саветник                                                                     Председник већа

 

Мила Ристић,с.р.                                                                                      судија

                                                                                                         Бата Цветковић,с.р.