Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију из свих законом прописаних разлога, са предлогом да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије тужене на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је закључио да у овој врсти спора не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе нити је потребно ново тумачење права. Побијаном другостепеном пресудом правноснажно је одлучено о захтеву тужиље и утврђено да је тужиља по основу одржаја власник реалног дела предметне парцеле применом члана 28. став 2. Закона о основама својинскоправних односа, код утврђеног да је тужиља 10 година била у савесној и законитој државини реалног дела предметне парцеле по основу писменог и овереног уговора о поклону, и анекса уговора о поклону, које право својине је и уписала код Службе за катастар непокретности у Петровцу на Млави. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване побијане одлуке нижестепених судова, Врховни суд налази да у овом случају нису испуњени законски услови прописани чланом 404. став 1. ЗПП, за изузетну дозвољеност ревизије. Осим тога, ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора, док се указивањем на савесност тужиље заправо оспорава утврђено чињенично стање и оцена изведених доказа, а што није разлог за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној.

Са напред наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија тужене није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења поднета је 01.08.2017. године, а вредност предмета спора је 10.000,00 динара.

Имајући у виду да се у овом случају ради о имовинскоправном спору који се односи на неновчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне одлуке не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то следи да ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Одлучујући о захтеву тужиље за накнаду трошкова састава одговора на ревизију, Врховни суд је овај захтев одбио, јер је утврдио да ти трошкови нису били потребни ради вођења ове парнице и одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић