Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 74/2012
07.11.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                        Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Љубице Кнежевић-Томашев, Веска Крстајића, Биљане Синановић и Јанка Лазаревића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног М.Б., због кривичног дела силовања из члана 103. став 1. Кривичног закона Републике Србије и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз бр. 772/12 од 21.09.2012. године, подигнутом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 6027/10 од 28.10.2010. године, у седници већа одржаној дана 07.11.2012. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 772/12 од 21.09.2012. године као основан,  па се УКИДА правноснажна пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 6027/10 од 28.10.2010. године  и предмет враћа Апелационом суду у Београду на поновно суђење.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Пресудом Окружног суда у Београду К. број 411/05 од 15.05.2009. године окривљени М.Б., оглашен је кривим због извршења кривичног дела силовања из члана 103. став 1. КЗ РС у стицају са кривичним делом противприродни блуд из члана 110. став 1. КЗ РС и кривичним делом силовања из члана 178. став 1. КЗ, па су му за наведена кривична дела претходно утврђене подјединачне казне затвора и то: за извршено кривично дело силовање из члана 103. став 1. КЗ РС казна затвора у трајању од једне године, за кривично дело противприродни блуд из члана 110. став 1. КЗ РС казна затвора у трајању од једне године и за кривично дело силовања из члана 178. став1. КЗ казна затвора у трајњу од две године, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од три године и шест месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 23.02.2005. године до 06.06.2005. године.

 

                        Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 6027/10 од 28.10.2010. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду и бранилаца окривљеног а првостепена пресуда је потврђена.

 

                        Против другостепене пресуде, Републички јавни тужилац је подигао  захтев за заштиту законитости Ктз 772/12 од 21.09.2012. године, због повреде Законика о кривичном поступку – члана 40. став 4., са предлогом да се захтев уважи и укине другостепена пресуда.

 

                        Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудом против које је захтев за заштиту законитости подигнут, па је, по оцени навода у захтеву, нашао:

 

                        Захтев за заштиту законитости је основан.

 

                        Из списа предмета се утврђује да је у овом кривичном предмету спроведена истрага по захтеву за спровођење истраге Окружног јавног тужиоца у Београду Кт. број 449/05 од 25.02.2005. године и да је у том предмету (Ки 300/05) поступала истражни судија Надежда Мијатовић, јер из записника о саслушању сведока од 01.03.2005. године произлази да је спровела истражну радњу – саслушање оштећене С.В. у својству сведока.

 

                        Након тога, спроведен је првостепени поступак против окривљеног М.Б. по оптужницама Окружног јавног тужиоца у Београду Кт. бр 449/04 од 21.03.2005. године и Кт. 1921/06 од 23.01.2007. године и донета пресуда Окружног суда у Београду К. број 411/05 од 15.05.2009. године против које су Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљеног изјавили жалбе.

 

                        Одлучујући о наведеним жалбама Апелациони суд у Београду донео је пресуду Кж1 6027/10 од 28.10.2010. године, којом је ове жалбе одбио као неосноване и првостепену пресуду потврдио.

 

                        Врховни касациони суд налази да је приликом доношења пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 6027/10 од 28.10.2010. године повређена одредба члана 40. тачка 4. ЗКП којом је прописано да судија не може вршити судијску дужност ако је у истом кривичном предмету вршио истражне радње или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак.

 

                        Имајући у виду да је истражну радњу – саслушање оштећене у својству сведока у предмету Окружног суда у Београду Ки 300/05 спровела истражни судија Надежда Мијатовић, што произлази из наведеног записника о саслушању сведока, а да је затим била члан већа Апелационог суда у Београду који је донео пресуду Кж1 6027/10 од 28.10.2010. године, то је овом пресудом

повређена одредба члана 40. тачка 4. ЗКП, на штету окривљеног, јер се судија Надежда Мијатовић није изузела од поступања у предмету Кж1 6027/10 Апелационог суда у Београду, што је, сходно одредби члана 40. тачка 4. ЗКП била дужна да учини.

                        Налазећи стога, да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основан, Врховни касациони суд је укинуо другостепену пресуду имајући у виду да је њоме повређен закон на штету окривљеног и списе предмета вратио другостепеном суду на поновно суђење.

 

                        Из изнетих разлога, а на основу члана 425. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци пресуде.

 

Записничар-саветник                                                          Председник већа-судија

 

Весна Веселиновић,с.р.                                                           Бата Цветковић,с.р.