У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац и тужени су били у пословном односу поводом това и продаје свиња, па је тако тужени од тужиоца у току 2014. године у четири наврата преузео 150 прасади ради даљег това, за које је требао да исплати тужиоцу 7.950 евра. Договор је био да се свиње вакцинишу и обележе на тужиочево име, као да их је он произвео и да он наплати субвенције за њих, а да их тужени плати тужиоцу након продаје. Тужени је товљенике продао предузећу ФБС из Сурчина тако што је 17.09.2014. године, испоручио 20 товљеника, а 24.11.2014. године је истој клаиници испоручио 38 товљеника, док је кланици „Бајуновић“ у Бадовинцима испоручио 56 товљеника 26.12.2014. године. Прву туру товљеника тужилац је наплатио преко рачуна у износу од 370.230,00 динара и тај новац је дао туженом на име трошкова хране за товљенике. Кланица Бајуновић из Бадовинаца је за предате свиње исплатила на руке туженом износ од 1.077.250,00 динара, којим новцем је тужени такође платио храну за товљенике. Цена товљеника који су предати кланици ФДС Сурчин дана 24.11.2014. године, износи 710.000,00 динара и иста није наплаћена. Тужени за преузете товљенике дугује тужиоцу укупан износ од 5.950 евра.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је одбио тужбени захтев налазећи да је укупан дуг туженог за преузете свиње износио 7.950 евра, да је тужени исплатио тужиоцу укупно 2.200 евра, а да преостали дуг у износу од 5.950 евра није доспео, јер је оценом исказа парничних странака утврдио да је споразум странака био да тужени изврши исплату тужиоцу, када товљенике преда и наплати цену од кланица.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и усвојио тужбени захтев за исплату дуга у износу од 5.950 евра са каматом од 27.12.2014. године, налазећи да је потраживање тужиоца доспело јер је споразум странака био да тужени исплати цену преузетих прасића након што их прода, а не након што наплати цену продатих товљеника од кланица.

По оцени Врховног суда основано се наводима ревизије оспорава чињенични закључак другостепеног суда, да је новац за продате товљенике требало исплатити у моменту продаје, а не у моменту наплате од кланица, на основу ког је побијаном пресудом одлучено о основаности тужбеног захтева преиначењем првостепене пресуде. Наиме, првостепени суд је оценом исказа парничних странака утврдио да је споразум странака био да тужени изврши исплату тужиоцу када товљенике преда и наплати цену од кланица, па је код неспорне чињенице да су товљеници продавани на име тужиоца и да друга тура товљеника испоручена кланици 24.11.2014. године није наплаћена, нити се може наплатити без учешћа тужиоца закључио да преостали дуг није доспео. Другостепени суд је извршио другачију оцену доказа и утврдио да је споразум странака био да тужени исплати тужиоцу купопродајну цену преузетих товљеника након што их прода, а не након што наплати цену од кланица које је он изабрао. Из наведеног следи да се чињенично стање нижестепених одлука разликује у погледу битне чињенице о споразуму парничних странака у погледу доспелости обавезе туженог да исплати тужиоцу цену за преузете товљенике. Другостепени суд није могао без отварања расправе на другачији начин вршити оцену изведених доказа и на основу тако утврђених битних чињеница одлучити о основаности тужбеног захтева преиначењем првостепене пресуде. Тиме је учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези чланова 394. тачка 4. и 383. став 3. и 4. ЗПП, што је било од утицаја на доношење законите и правилне пресуде.

У поновном поступку другостепени суд ће отклонити недостатке на које је указано и донети правилну и закониту одлуку.

На основу члана 415. став 1. ЗПП Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић