Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужени су поднели одговор на ревизију.

Према стању у списима, тужени су по пријему тужбе поднете 09.11.2020. године, поднеском од 15.01.2021 .године, признали тужбени захтев да тужиоцу солидарно накнаде штету по основу неосноване и незаконите наплате накнаде за вођење матичне евиденције и истакли да су корисницима комуналних услуга преко средстава јавног информисања упутили јавни позив 01.09.2020. године за закључење споразума о враћању неосновано наплаћене накнаде, односно да нису дали повод за тужбу. Трошкове поступка су тражили и определили на износ од 6.000,00 динара.

Правноснажна одлука којом је тужилац обавезан да туженима накнади трошкове парничног поступка донета је применом чл. 150, 154, 156 и 162. ЗПП, након оцене другостепеног суда да тужени нису дали повод за тужбу и да су учињеним признањем тужбеног захтева пре упуштања у расправљање о главној ствари стекли право на остварење трошкова парничног поступка у складу са одредбом члана 156. Закона о парничном поступку.

Побијана одлука донета је у складу са правним схватањем утврђеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда од 17.02.2021. године, према ком се упућеним јавним позивом корисницима комуналних услуга за закључење споразума о враћању неосновано наплаћене накнаде по основу тих услуга предупређује потреба за вођењем судског спора о тим потраживањима и да су учињеним признањем тужбеног захтева у одговору на тужбу тужени стекли право на остварење трошкова парничног поступка у складу са одредбом члана 156. Закона о парничном поступку.

Из наведеног разлога, по оцени Врховног суда не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса, у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе нити постоји потреба новог тумачења права, па је применом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011…10/2023, у даљем тексту: ЗПП) одлучено као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 28. ЗПП прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону, меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева. Одредбом става 2. овог члана прописано је да се камата, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка, не узимају у обзир, ако не чине главни захтев.

У конкретном случају ревизија је изјављена против одлуке о трошковима поступка, што у овој правној ствари не представља главни захтев, већ споредно потраживање, због чега ревизија није дозвољена. Чињеница да је одлука о трошковима поступка побијаним другостепеним решењем преиначена, не утиче на дозвољеност ревизије, јер се дозвољеност ревизије не цени према одредби члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 55/14) односно новелираној одредби члана 403. став 2. тач. 2. ЗПП.

На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић