Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20) и утврдио да је ревизија неоснована.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге битне повреде одредаба поступка због којих се ревизија може изјавити у смислу члана 407. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу на одређено време код тужене, на пословима професионалног војног лица по уговору о раду од 01.09.2014. године у ВП ..., у периоду од 01.09.2014. године до 08.12.2016. године. Радни однос тужиоца је продужен анексом уговора о раду од 14.08.2015. године за период од 03.08.2015. године до 08.12.2016. године. Наредбом Команданта 204. Ваздухопловне бригаде ВП ... П бр 03-1/6681-21 од 06.12.2016. године, тужиоцу је престала професионална војна служба, због истека уговореног рока. Одлучујући о жалби тужиоца против наведене наредбе, решењем Оп-2 бр 3-2 од 10.02.2017. године, иста је одбијена као неоснована.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је применом члана 112. став 1. и 141. Закона о Војсци Србије, одбио, као неоснован тужбени захтев тужиоца, са образложењем да тужилац није користио прописано правно средство које му је било на располагању, односно није покренуо уравни спор пред управним судом, због чега није доказао незаконит и неправилан рад органа тужене.

Другостепени суд је потврдио првостепену пресуду, сматрајући да је право на вођење управног спора установљено само против одлука Вишег војног дисциплинског суда донетим у случајевима дисциплинске одговорности припадника Војске Србије, а сходно члану 141. Закона о Војсци Србије, због чега није прихватио правни став првостепеног суда. Међутим, другостепени суд је сматрао да у конкретној ситуацији, када је Наредбом Команданта 204. Ваздухопловне бригаде тужене, тужиоцу преостао радни однос због истека уговореног рока и против кога је тужилац користио делотворно правно средство – жалбу, која је одлуком другостепеног органа одбијена, да је тужба тужиоца да се утврди да му је незаконито престао радни однос наведеном наредбом недозвољена, а да је првостепени суд правилном применом члана 191. и 192. Закона о раду, правилно одлучио када је одбио, као неоснован захтев тужиоца да се тужилац врати на рад и да се обавеже тужена да тужиоцу накнади штету у висини изгубљене зараде.

По оцени Врховног суда, правилно су одлучили нижестепени судови када су одбили, као неосноване тужбене захтеве тужиоца.

Тужилац тужбом тражи да се утврди да му је радни однос престао без правног односа на основу Наредбе Команданта 204. Ваздухопловне бригаде од 06.12.2016. године, која је постала коначна 10.02.2017. године, да се обавеже тужена да га врати на рад и да му накнади штету у висини изгубљене зараде за период од 08.12.2016. године до 31.12.2020. године, као и да му плати доприносе.

Радни однос је однос између запосленог и послодавца који се заснива уговором о раду у складу са законом, у овом случају Законом о Војсци Србије. Према Закону о Војсци Србије радни однос може престати из разлога који су у овом Закону таксативно набројани. Запослени који сматра да му је радни однос престао без правног основа, своја права може остварити подношењем тужбе надлежном суду. Ако суд у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, на захтев запосленог, одлучиће да се запослени врати на рад, да му се исплати накнада штете и уплате припадајући доприноси за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио.

Тужилац је сагласно члану 42. Закона о Војсци Србије засновао радни однос на одређено време. Према члану 112. истог закона, професионалном војном лицу служба у Војсци Србије престаје истеком уговореног рока. Како је тужилац засновао радни однос на одређено време код тужене на пословима професионалног војног лица за период од 01.09.2014. године до 08.12.2016. године, а Наредбом Команданта 204. Ваздухопловне бригаде ВП ... П бр 03-1/6681-21 од 06.12.2016. године (која је постала коначна 10.02.2017. године), тужиоцу је престала професионална војна служба, због истека уговореног рока, то следи да тужиоцу радни није престао без правног основа, због чега су правилно одлучили нижестепени судови када су одбили, као неосноване захтеве тужиоца.

Стога су неосновани наводи ревизије, због чега је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић