.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4869/2023
04.05.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца ЈП „Топлана“ Кикинда, чији је пуномоћник Стојан Печек, адвокат у ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Милутин Милаковић, адвокат у ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Зрењанину 6Гж 1832/21 од 09.11.2022. године, у седници већа одржаној 04. маја 2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављенa против пресуде Вишег суда у Зрењанину 6Гж 1832/21 од 09.11.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зрењанину 27П 876/21 (2017) од 14.09.2021. године, укинуто је у целости решење о извршењу јавног извршитеља Јасмине Трбовић Станковић број И.Ивк. 3/2017 од 08.02.2017. године, којим је тужени обавезан да исплати тужиоцу 37.941,30 динара са законском затезном каматом од 01.02.2017. године до исплате, као и трошкове извршења у износу од 7.676,48 динара; одбијен је евентуални тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоцу исплати 18.247,68 динара са законском затезном каматом на појединачно опредељене новчане износе почев од датума доспелости до исплате, као и захтев да тужени плати тужиоцу трошкове парничног поступка са законском затезном каматом почев од правноснажности пресуде до исплате; обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка исплати 129.769,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Вишег суда у Зрењанину 6 Гж 1832/21 од 09.11.2022. године, преиначена је првостепена пресуда тако што је одржано у целости на снази решење о извршењу јавног извршитеља Јасмине Трбовић Станковић број И.Ивк. 3/2017 од 08.02.2017. године, којим је тужени обавезан да плати тужиоцу 37.941,30 динара са законском затезном каматом од 01.02.2017. године до исплате, као и трошкове извршења у износу од 7.676,48 динара, те је обавезан тужени да исплати тужиоцу 95.764,00 динара на име трошкова парничног поступка са законском затезном каматом почев од извршности одлуке до исплате, док је у преосталом делу којим је одбијен евентуални тужбени захтев наведена пресуда потврђена, те је обавезан тужени да на име трошкова жалбеног поступка исплати тужиоцу 23.764,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију, из свих законских разлога.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.
Тужба ради исплате дуга поднета је 18.07.2017. године, а вредност предмета спора је 37.941,30 динара.
Према члану 468. став 1. и став 4. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац навео у тужби не прелази наведени износ.
Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.
Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности, ревизија туженог није дозвољена, на шта упућује претходно цитирана одредба закона.
Законом прописана недозвољеност ванредног правног лека у овој врсти спора, искључује примену општег правила из члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку према коме је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака.
Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци решења.
Председник већа – судија
Бранко Станић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
