Рев 10034/2023 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 10034/2023
15.05.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Никола Динић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Томислав Илић, адвокат из ..., са умешачима на страни тужене ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, сви из ..., чији је заједнички пуномоћник Јелена Антанасковић, адвокат из ..., ради чинидбе, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1463/2022 од 12.09.2022. године, у седници одржаној 15.05.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1463/2022 од 12.09.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1463/2022 од 12.09.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 5136/19 од 10.11.2021. године, ставом првим изреке, тужена је обавезана да тужиљи омогући приступ, заједно са овлашћеним службеним лицима ЈП „Нишстан“ Ниш њеном стану (на адреси ближе наведеној у овом ставу изреке), ради санације канализационе вертикале у делу који се налази у кухињи тужене, те да трпи демонтажу кухињских елемената, уклањање плочица на месту на коме се цев налази, обијање зида на месту запушења и замену канализационе цеви, као и да трпи проверу исправности новопостављене цеви, малтерисање и глетовање зида, поновно постављање плочица на месту са кога су привремено уклоњене, бојење полудисперзијом, отклањање шута и другог отпада и чишћење дела стана који је коришћен приликом интервенције и то прилаз од улазних врата до кухиње и кухињу тужене, све ради враћања у претходно стање. Ставом другим изреке, тужена је обавезан да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 153.300,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 1463/2022 од 12.09.2022. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке, тако што је тужена обавезана да тужиљи омогући приступ у њеном стану (на адреси ближе наведеној у овом ставу изреке), ради санације канализационе вертикале и да трпи замену запушене канализационе цеви, док је одбијен тужбени захтев тужиље у делу којим је тражила да се тужена обавеже да овлашћеним службеним лицима ЈП „Нишстан“ Ниш омогући приступ у делу који се налази у кухињи тужене, те да трпи демонтажу кухињских елемената, уклањање плочица на месту на коме се цев налази, обијање зида на месту запушења и замену канализационе цеви, као и да трпи проверу исправности новопостављене цеви, малтерисање и глетовање зида, поновно постављање плочица на месту са кога су привремено уклоњене, бојење полудисперзијом, отклањање шута идругог отпада и чишћење дела стана који је коришћен приликом интервенције и то прилаз од улазних врата до кухиње и кухињу тужене, све ради враћања у претходно стање. Ставом другим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужене и умешача на страни тужене и потврђена је одлука о трошковима поступка садржана у ставу другом изреке првостепене пресуде. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, а неблаговремено допуну ревизије, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које је нижестепени суд дао за своју одлуку, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји потреба новог тумачења права. Ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора – чинидбе ради санације канализационе вертикале. У конкретном случају ради се о парници ради чинидбе, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Тужена у ревизији није пружила доказ о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Разлози ревизије се делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка због чега се посебна ревизија не може изјавити. Из наведеног разлога је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, а ставом 4. истог члана прописано је као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2). Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради чинидбе поднета је 28.10.2015. године, а уређена поднеском од 30.11.2015. године. Вредност предмета спора у тужби означена је у износу од 10.000,00 динара..

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то ревизија тужене није дозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.

Без обзира што је одлука преиначена, у ком случају би у смислу одредбе члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП ревизија била увек дозвољена, у овом случају ревизија није дозвољена јер је у посебној глави Закона о парничном поступку, који регулише поступак у спору мале вредности, прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена, па специјално правило искључује примену општих правила (члан 467. ЗПП).

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић