Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1639/10
10.02.2011. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Соње Бркић и Мирјане Ђерасимовић, чланова већа, у парници тужиоца ЈП П.п. из Н.С., против тужених М.П. и М.П. из Н.С., коју заступа М.П., адвокат из Н.С., против тужене Републике Србије, коју заступа Републички јавни правобранилац, ради предаје пословне просторије и по противтужби тужених М.П. и М.П. из Н.С., против тужиоца ЈП П.п. из Н.С., и тужене Републике Србије, ради утврђења права својине и исплате, одлучујући о ревизији тужених М.П. и М.П., против пресуде Окружног суда у Новом Саду Гж. 4089/07 од 11.6.2009. године, у седници већа одржаној дана 10.2.2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

                      УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Новом Саду Гж. 4089/07 од 11.6.2009. године и предмет уступа Апелационом суду у Новом Саду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

                      Пресудом Окружног суда у Новом Саду Гж. 4089/07 од 11.6.2009. године, одбијена је жалба тужених М.П. и М.П. и потврђена пресуда Општинског суда у Новом Саду П. .... од 24.4.2007. године, којом је: усвојен тужбени захтев; одлучено да се обавезују тужени М.П. и М.П. да тужиоцу ЈП П.п. из Н.С. предају у државину слободан од лица и ствари, са припадајућим кључевима, пословни простор у П., укупне површине 20м2 који се састоји од једне пословне просторије, као и да му на име трошкова овог поступка исплате 2.600,00 динара; противтужбени захтев тужених првог и другог реда за утврђење да су ови тужени мешањем и спајањем старе и нове ствари постали сувласници у међусобно једнаким деловима на 57% пословног канцеларијског простора у П., у приземљу вишестамбене зграде, укупна површина 25,08м2, што су тужилац ЈП П.п. и тужени Република Србија дужни признати и трпети да се на основу ове пресуде право власништва тужених упише у катастарску односно земљишну књигу и да им накнада трошкова поступка је одбијен, а одбијен је и евентуални тужбени захтев

Рев  1639/10

-2-

да се обавеже тужилац ЈП П.п. и тужена Република Србија да туженима М.П. и М.П. плате 122.000,00 динара; обавезани су тужени М.П. и М.П. да туженој Републици Србији накнаде трошкове поступка у износу од 19.400,00 динара.

                        Против ове другостепене пресуде тужени М.П. и М.П. су благовремено изјавили ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

                      Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу одредаба члана 399. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 125/04), која се примењује на основу  одредабе члана 55. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 111/09), обзиром да је ревизија против наведене другостепене пресуде изјављена пре 29.12.2009. године и утврдио да је ревизија основана.

                      Тужба у овој парници поднета је дана 26.4.1995. године, а противтужба – дана 27.11.1995. године. Дана 27.11.1995. године после подношења противтужбе, на рочишту за главну расправу, парничне странке су се споразумеле да у овом спору суди судија појединац, с тим што је накнадно 14.4.1998. године противтужба проширена и на тужену Републику Србију, која се о саставу већа није изјашњавала. Главна расправа је одржана и закључена дана 24.4.2007. године пред већем у саставу: М.И-Ј, председник већа и члановима већа С.Д. и С.З., судијама поротницима, сачињен је записник о већању и гласању 24.4.2007. године, а првостепена пресуда је према наводима из увода те пресуде донета само од стране судије М.И-Ј.

                      Тужени М.П. и М.П. су наведену првостепену пресуду побијали и због битне повреде из члана 361. став 2. тачка 1. ЗПП, а према разлозима другостепеног суда то што је на рочишту 24.4.2007. године суд судио у већу уместо да је судио судија појединац, није битна повреда због које би првостепену пресуду требало укинути, с тим што се о недостацима у уводу првостепене пресуде и несагласности из изворника и преписа пресуде другостепени суд није изјашњавао.

                      Ревизијом тужених се основано указује да су разлози другостепеног суда о постојању ове битне повреде из члана 361. став 2. тачка 1. ЗПП и изјашњењу да ли је првостепену пресуду донео суд који је био прописно састављен, као елемента права на правично суђење, нејасни, противречни и непотпуни и да се због овог недостатка побијана другостепена одлука не може испитати.

                      Наиме, другостепени суд је  пропустио да у смислу члана 367. став 2. ЗПП у потпуности провери истинитост жалбених навода о непотпуном саставу

Рев  1639/10

-3-

суда који је донео првостепену пресуду, као елементу права на правично суђење, обзиром да је главна расправа одржана и закључена пред већем, сачињен записник о већању и гласању, а да се у уводу првостепене пресуде наводи да је одлуку донела само судија М.И-Ј.

                      Према одредбама члана 339. део става 2. ЗПП кад се главна расправа одржава пред већем пресуду доносе председник већа и чланови већа који су учествовали на рочишту на коме је главна расправа закључена.

                      Како се записник о већању и гласању затвара у посебан омот и може га разгледати само виши суд кад решава о правном леку, ревизијски суд је на основу овлашћења из члана 122. став 5. ЗПП отворио омот записника о већању и гласању и из записника о већању и гласању утврдио да су га потписали сви чланови већа који су учествовали на главној расправи и донели пресуду као у изреци изворника првостепене пресуде, што по становишту Врховног касационог суда значи да првостепена пресуда није донета од стране судије појединца, већ да ју је донело веће, па је пре одлучивања о жалби тужених требало отклонити овај недостатак у уводу изреке пресуде, вратити предмет првостепеном суду ради исправке увода те пресуде у смислу члана 349. ЗПП, па тек потом одлучити о жалби тужених против наведене првостепене пресуде.

                      Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је укинуо побијану другостепену пресуду на основу овлашћења из члана 406. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци и предмет уступио Апелационом суду у Новом Саду на поновно суђење, на основу члана 24. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 111/08, 104/09, 101/10) и члана 6. став 1. тачка 4. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“, бр. 116/08).

                      У поновном поступку другостепени суд ће отклонити речене недостатке и донети закониту и правилну одлуку.

Председник већа – судија

                                                                                                   Снежана Андрејевић,с.р.