Рев2 977/2022 3.5.9

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 977/2022
06.09.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Драган Милидраговић, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Жарко Зрењанин“ из Новог Сада, коју заступа Правобранилаштво Града Новог Сада, ради исплате, одлучујући о захтеву тужене за доношење допунског решења о трошковима поступка, у седници већа одржаној 06.09.2023. године, донео је

ДОПУНСКО РЕШЕЊЕ

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужиља да туженој на име накнаде трошкова првостепеног и другостепеног поступка исплати 37.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа решења.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Врховног касационог суда Рев2 977/2022 од 08.09.2022. године, ставом првим и другим изреке, дозвољено је одлучивање о посебној ревизији тужене и преиначене пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3517/21 од 22.12.2021. године и пресуда Основног суда у Новом Саду П1 1086/21 од 28.09.2021. године, тако што је одбијен тужбени захтев тужиље да се обавеже тужена да јој исплати накнаду трошкова за исхрану у току рада за период од 01.02.2018. године до 31.01.2021. године, укупно 103.222,25 динара, са законском затезном каматом од 09.02.2021. године до исплате и износ од 13.905,70 динара на име законске затезне камате обрачунате за период од доспелости сваког појединачног месечног износа до 08.02.2021. године и на име накнаде трошкова регреса за коришћење годишњег одмора износ од 83.023,24 динара, са законском затезном каматом од 09.02.2021. године до исплате и износ од 11.126,99 динара на име законске затезне камате обрачунате за период од доспелости сваког месечног износа до 08.02.2021. године, као и захтев за накнаду трошкова парничног поступка са припадајућом каматом. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове ревизијског поступка у износу од 18.000,00 динара у року од 8 дана.

Пуномоћник тужене је поднеском од 01.08.2023. године благовремено поднео предлог Врховном суду за доношење допунског решења о трошковима поступка.

Одлучујући о предлогу тужене у складу са чланом 357. став 4. и чланом 366. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), Врховни суд је оценио да је предлог тужене основан.

Чланом 163. ЗПП, прописано је да о накнади трошкова одлучује суд на одређени захтев странке, без расправљања (став 1). Странка је дужна да у захтеву определи врсту и износ трошкова за које тражи накнаду (став 2). Захтев за накнаду трошкова странка је дужна да поднесе најкасније до завршетка расправљања које је претходило одлучивању о трошковима, ако се ради о доношењу одлуке без претходног расправљања странка је дужна да захтев за накнаду трошкова поднесе у предлогу о коме суд треба да одлучи (став 3).

Предлог за доношење допунског решења о трошковима, тужена је поднела са образложењем да није одлучено о опредељеном захтеву за трошкове целог поступка, већ само о делу опредељеног захтева за накнаду трошкова ревизијског поступка.

Из списа предмета произлази да је Врховни касациони суд приликом доношења пресуде Рев2 977/2022 од 08.09.2022. године, пропустио да одлучи о трошковима целог поступка, иако је тужена, поред опредељеног захтева за накнаду трошкова ревизијског поступка о ком је одлучено ревизијском пресудом, поставила и опредељен захтев за накнаду трошкова првостепеног поступка и у жалби опредељени захтев за накнаду трошкова другостепеног поступка (на име састава жалбе од стране пуномоћника из реда адвоката од 18.000,00 динара и судске таксе на жалбу).

Имајући у виду изнето, туженој поред досуђених ревизијских трошкова пресудом Врховног касационог суда Рев2 977/2022 од 08.09.2022. године од 18.000,00 динара, припадају и опредељени трошкови првостепеног и другостепеног поступка и то за: састав одговора на тужбу 9.000,00 динара, заступање на једном одржаном рочишту 10.500,00 динара и састав жалбе 18.000,00 динара, према Адвокатској тарифи важећој у време пресуђења, на основу члана 153. став 1, 154. став 2. и 163. став 2. ЗПП. Остале трошкове Врховни суд није признао, јер налази да исти нису били нужни и неопходни. Такође, тужиља није обавезана да туженој накнади трошкове на име судских такси, сходно члану 10. Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ број 128/24...95/18).

Из наведених разлога, применом члана 356. у вези са чланом 366. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић