Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Поступак у предмету Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2218/17 окончан је пресудом Гж1 2218/17 од 11.01.2018. године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Аранђеловцу, Судска јединица у Тополи П1 194/16 од 23.02.2017. године и одбијен тужбени захтев тужиље којим је тражила да се пониште као незаконити: понуда за закључење Анекса уговора о раду од 20.05.2014. године, Анекс уговора о раду од 26.05.2014. године, решење о утврђивању коефицијента за обрачун и исплату плата од 11.06.2014. године и решење од 02.07.2014. године, као неоснован и обавезана тужиља да туженој накнади трошкове поступка у износу од 105.000,00 динара. Тужиља је против ове пресуде поднела уставну жалбу која је решењем Уставног суда Уж 3082/2018 од 29.03.2021. године одбачена.

Тужиља је поднела и предлоге за понављање поступка 19.03.2020. године и 21.09.2021. године, у којима се позвала на члан 426. став 10. ЗПП, односно на члан 426. став 8. ЗПП. Побијаним решењима одбијени су предлози тужиље за понављање поступка, а тужиља је против тих решења изјавила ревизију. У конкретном случају се дакле ревизијом побијају решења којима су одбијени предлози за понављање поступка.

Врховни суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизијама тужиље као изузетно дозвољеним у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 18/20). У конкретном случају нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса, ни правна питања у интересу равноправности грађана, нити има потребе за уједначавањем судске праксе и новим тумачењем права. О предлозима тужиље за понављање поступка, побиjaним решењима одлучено је у складу са судском праксом и правним схватањима израженим кроз судске одлуке, при чему је спорно правно питање везано за конкретну чињеничну подлогу па нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизија применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизије нису дозвољене.

Према члану 420. став 1. ЗПП, странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а према ставу 5. истог члана ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка.

У конкретном случају, тужиља побија решења другостепеног суда, којима су одбијени предлози тужиље за понављање поступка, па имајући у виду наведено ревизије у смислу цитираног члана 420. став 1. и 5. ЗПП нису дозвољене, јер се не ради о решењима којима је поступак правноснажно завршен, нити о решењима којима је одбачен предлог за понављање поступка. Овде се ради о ревизији као ванредном правном леку која је изјављена поводом одлучивања о другом ванредном правном леку, па је дозвољеност те ревизије прописана посебном законском одредбом (члан 420. став 5. ЗПП) по којој ревизије тужиље у конкретном случају нису дозвољене.

На основу изнетог, применом члана 413, у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић