Рев2 1885/2024 3.5.15.4.8; технолошки вишак

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1885/2024
28.08.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милан Н. Ранковић, адвокат из ..., против туженог Привредног друштва „Пролетер“ А.Д. Фабрика чарапа „Ивањица“ из Ивањице, чији је пуномоћник Ненад Станковић, адвокат из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о ураду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1368/23 од 15.01.2024. године, у седници одржаној 28.08.2024. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1368/23 од 15.01.2024. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ивањици П1 6/20 од 12.01.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд поништи, као незаконито, решење туженог број .. од 04.11.2019. године, којим је тужиљи отказан уговор о раду и обавеже туженог да тужиљу врати на рад. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже туженог да јој на име накнаде материјалне штете у висини изгубљене зараде за период од 04.11.2019. године па до враћања на рад исплати износе од по 29,00 динара месечно са законском затезном каматом почев од датума доспелости сваке исплате зараде односно накнаде зараде па до исплате. Ставом трећим изреке, тужиља је обавезана да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 182.700,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Апелациони суд у Крагујевцу је, пресудом Гж1 1368/23 од 15.01.2024. године, ставом 1. изреке, одбио, као неосноване, жалбе тужиље и туженог и потврдио пресуду Основног суда у Ивањици П1 6/20 од 12.01.2023. године. Ставом 2. изреке, одбијен је захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже туженог да јој накнади трошкове жалбеног поступка. Ставом 3. изреке, одбијен је захтев туженог којим је тражио да суд обавеже тужиљу да му накнади трошкове жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију из свих законских разлога.

Тужени је доставио одговор на ревизију тужиље захтевајући трошкове ревизијског поступка.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), па је утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Наводи ревизије тужиље о учињеној битној повреди одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку су без утицаја на одлучивање имајући у виду да та битна повреда није разлог због ревизија може да се изјави на основу одредбе члана 407. став 1. тачка 2. Закона о парничном поступку. У другостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку, на које тужиља неосновано у ревизији указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог распоређена на радно место радника ... . Побијаним решењем туженог број .. од 04.11.2010. године, тужиљи је отказан уговор о раду, са свим анексима, услед престанка потребе за обављањем послова на које је распоређена у смислу одредбе лана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, па јој је исплаћена отпремнина у износу од 162.743,15 динара. У образложењу решења, између осталог је наведено да је услед економских и организационих промена код послодавца тужиљино радно место укинуто и да послодавац запосленој није могао да обезбеди премештај на друго одговарајуће радно место. Доношењу побијаног решења претходиле су организационе промене код туженог у оквиру којих је он донео Програм решавања вишка запослених број 431 од 31.10.2019. године, којим су утврђени разлози за доношење Програма и укупан број запослених код послодавца, квалификациона структура, године старости и стаж осигурања запослених који су вишак, те послови које обављају, критеријуми за утврђивање вишка запослених, мере за запошљавање, средства за решавање социјално- економског положаја вишка запослених и рок у коме ће бити отказани уговори о раду. Програм је достављен Гранском синдикату индустрије, енергије и рударства „Независност“ и синдикату „Независност“ код послодавца, као и синдикалној организацији „Пролетер“ а.д. и Националној служби за запошљавање, Филијала Чачак. Одлуком о укидању радних места број 31-68/19 од 30.09.2019. године, одлучено је да се укида радно места утврђено важећим Правилником о организацији и систематизацији послова у „Пролетер“ а.д. Фабрика чарапа „Ивањица“ број ХХII – 40/15 од 03.02.2015. године, измењеним одлукама о измени тог Правилника број ХХVIII-54/11 од 22.02.2017. године, ХХХV-62/19 од 11.02.2019. године и ХL-67/19 од 15.08.2019. године: радник ..., а на основу одлуке о измени Правилника о организацији и систематизацији послова у „Пролетер“ а.д. Фабрика чарапа „Ивањица“ број ХLII- 69/19 од 30.09.2019. године, извршена је измена Правилника о организацији и систематизацији послова у „Прометер“ а.д. Фабрика чарапа „Ивањица“ услед објективне потребе послодавца да се одређени послови укину, у циљу усаглашавања са реалним стањем и потребама послодавца за усавршавањем организације и процеса рада и измене Правилника се врше у складу са Одлуком одбора директора број ХLI-68/19 од 30.09.2019. године. С обзиром да је укинуто радно место радник ..., тужиљи је на основу одредбе члана 158. став 1. Закона о раду и члана 121. став 1. Колективног уговора послодавцу, пре престанка радног односа, исплаћена отпремнина.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље одбили применом одредбе члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду у вези одредбе члана 150. став 1. истог закона и члана 121. став 1. Колективног уговора туженог налазећи да је тужиљи радни однос престао у законито спроведеном поступку и да је због тога неоснован и њен захтев за накнаду материјалне штете, у смислу одредбе члана 191. став 1. Закона о раду.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05 ... 95/18), прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоје оправдани разлози који се односе на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла. На основу одредбе члана 158. став 1. истог закона, послодавац је дужан, да пре отказа уговора о раду у смислу одредбе члана 179. став 5. тачка 1. овог закона, запосленом исплати отпремнину, у складу са овим чланом закона.

Дакле, услов за отказ од стране послодавца је да је дошло до технолошких, економских или организационих промена због којих је престала потреба за обављањем неког посла, када се исти укидају или пак долази до смањења обима посла у ком случају се смањује број извршилаца на том радном месту. Наведене промене код послодавца у погледу ситематизованих радних места и броја потребних извршилаца морају бити изражене у Правилнику о организацији и систематизацији послова код послодавца или неком другом акту којим послодавац утврђује организационе делове и врсте послове који се обављају, врсту и степен стручне спреме, као и друге услове који морају бити испуњени за рад на тим пословима.

У конкретном случају, доношењу побијаног решења, којим је тужиљи отказан уговор о раду, претходило је доношење Одлуке о укидању радних места број ХLI-68/19 од 30.09.2019. године и Одлуке о измени Правилника о организацији и систематизацији послова и радних задатака код туженог број ХLI-69/19 од 30.09.2019. године, којима је, између осталог, укинуто радно место радника ... на ком је тужиља била распоређена. Поред тога, тужени је донео и Програм решавања вишка запослених број 431 од 31.10.2019. године, којом су утврђени разлози за доношење програма, укупан број запослених код послодавца, број, квалификациона структура, године старости и стаж осигурања запослених који су вишак и послови које обављају, критерију за утврђивање вишка запослених, мере за запошљавање, средства за решавањ социјално – економског положаја вишка запослених и рок у коме ће бити отказани уговори о раду. Програм је достављен Националној служби за запошљавање и синдикалним организацијама које су доставиле своја изјашњења.

Имајући у виду да је код туженог послодавца престала потреба за обављањем послова на којима је тужиља била распоређена услед економских и организационих промена код послоцавца, е пошто послодавац није био у могућности да изврши премештај тужиље на друго радно место које би било одговарајуће за њу према врсти и степену њене стручне спреме, те знању и способностима запослене, као и да послодавац није био у могућности да спроведе ни једну другу меру предвиђену одредбом члана 155. став 1. тачка 5. Закона о раду, следи да је правилан закључак нижестепених судова да је побијано решење, којим је тужиљи отказан уговор о раду, законито, а захтев тужиље за његов поништај, враћање на рад и накнаду штете, неоснован.

Наводи ревизије тужиље се, непосредно или посредно односе на спроведени доказни поступак и оцену доказа, те упућују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, због чега нису посебно разматрани, будући да, у смислу одредбе члана 407. став 2, не представљају дозвољени ревизијски разлог, а понављају се и жалбени наводи који су били предмет правилне оцене другостепеног суда, за које је тај суд дао јасне и правилне разлоге које Врховни суд у свему прихвата, те их, на основу одредбе члана 414. став 2. Закона о парничном поступку, није детаљно образлагао.

На основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Трошкови ревизијског поступка туженом нису били потребни у смислу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, па је Врховни суд одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 165. став 1. истог закона.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић