Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1163/2023
21.02.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирјана Ћирковић Мидић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, Одред жандармерије у Краљеву, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Краљеву, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2793/21 од 17.03.2022. године, у седници одржаној 21.02.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2793/21 од 17.03.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2793/21 од 17.03.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Краљеву П1 666/18 од 15.07.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена да тужиоцу за период од 29.05.2015. године до 29.05.2018. године на име неисплаћеног додатка на плату за време приправности исплати износе са законском затезном каматом, све ближе наведено у том ставу изреке. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да тужиоцу исплати за исти период теренски додатак у износима са законском затезном каматом, све ближе наведено у том ставу изреке. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 102.924,00 динара са затезном каматом почев од дана извршности одлуке до исплате.

Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Гж1 2793/21 од 17.03.2022. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану жалбу тужене и потврдио пресуду Основног суда у Краљеву П1 666/18 од 15.07.2021. године у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, укинута је пресуда Основног суда у Краљеву П1 666/18 од 15.07.2021. године у ставовима другом и трећем изреке и предмет у укинутим деловима враћен том суду на поновно суђење.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила благовремену ревизију, због битне повреде одредба парничног поступка и погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Предмет тражене правне заштите о којој је одлучено побијаном пресудом је исплата увећане зараде по основу додатка на плату за приправност. О овом праву тужиоца и висини тражене разлике, нижестепени судови су одлучили у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, у предметима са правним и чињеничним стањем као у овој правној ствари, из којих разлога у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, у вези са одредбом члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23).

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У свим другим случајевима дозвољеност ревизије цени се применом одредбе члана 403. став 3. тог закона, којом је прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 29.05.2018. године, а вредност предмета спора је 95.363,29 динара.

С обзиром на то да се у овом случају ради о имовинскоправном спору које се односи на новчано потраживање, у ком побијана вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је ревизија тужене недозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.