Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 14465/2024
10.07.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Енес Јејна, адвокат из ..., против тужених „Електропривреда Србије“ а.д. Београд, Огранак Нови Пазар, чији је пуномоћник Никола Ристић, дипломирани правник из .. и „Електродистрибуција Србије“ д.о.о. Београд, Огранак Нови Пазар, чији је пуномоћник Јелена Милановић, адвокат из ..., ради чинидбе, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 189/24 од 22.04.2024. године, у седници одржаној 10.07.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 189/24 од 22.04.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Гж 189/24 од 22.04.2024. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Новом Пазару П 946/23 од 19.09.2023. године, којом је одбијен тужбени захтев да се наложи туженима да тужиљино домаћинство које се налази у ... улици број .. у Новом Пазару прикључе на дистрибутивни систем електричне енергије и да се тужени обавежу да тужиљи даље испоручују електричну енергију, без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од пријема писменог отправка пресуде, те тужиља обавезана да туженом „Електродистрибуција Србије“ д.о.о. Београд, Огранак Нови Пазар надокнади парничне трошкове од 237.375,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) и утврдио да је ревизија недозвољена.

Према члану 468. ЗПП спорови мале вредности јесу они у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (став 1.), као и они у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2.) (став 4.).