Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 389/2023
14.02.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Стеван Миљачки, адвокат из ..., против тужене Предшколске установе „Наша радост“ Суботица, коју заступа пуномоћник Јелена Маросиук Ч. Малагурски, адвокат из ..., ради поништаја решења о удаљењу са рада, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1915/22 од 12.09.2022. године, у седници већа одржаној дана 14.02.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1915/22 од 12.09.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1915/22 од 12.09.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици П1 584/2020 од 22.02.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се поништи решење тужене о привременом удаљењу тужиље са рада број .. од 22.07.2020. године и да се поништи решење Управног одбора тужене бр. .. од 13.08.2020. године којим је одбијена жалба тужиље. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 36.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1915/22 од 12.09.2022. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је на основу члана 404. Закона о парничном поступку, благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Према члану 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11 и 18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија. Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 18/20), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној на основу члана 404. ЗПП. Не постоји потреба за новим тумачењем права у погледу законитости побијаног решења туженог којим је тужиља привремено удаљена са рада, јер је против ње покренут дисциплински поступак због основане сумње да је учинила тежу повреду радне обавезе из члана 164. став 1. тачка 9. Закона о основама система образовања и васпитања и члана 6. став 1. тачка 9. Правилника о дисциплинској и материалној одговорности запослених у предшколској установи „Наша радост“ Суботица од 28.12.2018. године. О захтеву тужиље да се поништи решење о њеном привременом удаљењу са рада одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, а тиче се примене чланова 165. и 167. Закона о раду. Осим тога, ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора, што такође није разлог прописан чланом 404. став 1. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији. Ревизијом се не указује на разлоге прописане наведеним чланом због којих би ревизија била изузетно дозвољена, или на постојање другачијих одлука донетих у истој или сличној чињенично-правној ситуацији, што би указивало на потребу уједначавања судске праксе. Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући побијану пресуду по члану 410. став 2. ЗПП у вези члана 441. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11...18/20), Врховни суд је је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужиља је тужбом поднетом 01.09.2017. године, тражила да се поништи као незаконито решење туженог којим је привремено удаљена са рада и решење којим је одбијена жалба на решење о привременом удаљењу са рада.

Спор за поништај решења о привременом удаљењу са рада је радни спор, али ревизија у том спору није дозвољена.

Чланом 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У овом спору не одлучује се о заснивању, постојању и престанку радног односа. Због тога ревизија тужиље,није дозвољена.

Наиме, како се не ради о спору из члана 441. ЗПП ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.