Апелациони суд у Нишу је, пресудом Гж 171/2024 од 29.02.2024. године, ставом првим изреке, одбио као неосноване жалбе тужиоца и тужене ББ и потврдио пресуду Основног суда у Нишу П 1064/2023 од 26.09.2023. године, у ставовима првом и другом изреке. Ставом другим изреке, укинута је иста пресуда у ставовима трећем, петом и шестом изреке и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против става првог изреке правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се рамотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је стицање својинског удела тужиоца на породичној стамбеној згради у сувласништву тужених, на основу увећања посебне имовине тужене ББ, током заједничког живота у браку са тужиоцем. Побијана одлука, којом је тужбени захтев тужиоца одбијен, донета је применом одредбе члана 168. став 1. и 170. став 1. Породичног закона, на основу утврђеног чињеничног стања да је предметну породичну стамбену зграду изградио отац тужене ББ, док су тужилац и тужена ББ, током трајања њихове брачне заједнице, финансирали завршне грађевинско-занатске радове у стану на спрату те зграде, ради привођења намени становања, чија вредност није знатна у односу на вредност целе грађевине. Наводима о погрешној примени материјалног права ревидент, у ствари, побија правилност утврђеног чињеничног стања у погледу вредности радова које је он финансирао током трајања брака са туженом ББ, а то није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку. С тим у вези, за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужбу ради утврђења и стицања без основа, тужилац је поднео 25.12.2019. године, а вредност предмета спора је 846.929,87 динара.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић