Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 484/2012
07.12.2012. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Олге Ђуричић и Снежане Андрејевић, чланова већа, са саветником суда Радојком Маринковић, као записничарем, решавајући о захтеву М.С. из П., који је поднет преко пуномоћника С.К.Р., адвоката из П., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 21 У 30491/10 од 22.10.2012. године, у предмету изузимања грађевинског земљишта, у нејавној седници већа одржаној дана 07.12.2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Захтев се ОДБАЦУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Подносилац захтева предлаже преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 21 У 30491/10 од 22.10.2012. године, којом је ставом првим диспозитива одбијена тужба тужиоца М.С. из П. поднета против решења Министарства финансија Републике Србије, Сектора за имовинско-правне послове 07 број 463-02-00010/2006 од 04.11.2010. године. Тим решењем поништен је закључак Одељења за привредно друштвене делатности и финансије Општинске управе Пожега 03 број 465-3/04 од 22.11.2007. године и предмет враћен првостепеном органу на поступак по примедбама изнетим у образложењу решења. Наведеним закључком првостепеног органа од 22.11.2007. године усвојен је захтев М.С. из П. и дозвољена је обнова поступка окончаног правноснажним решењем овог органа 03 број 465-3/04 од 30.07.2004. године с тим што ће се у поновљеном поступку испитати могућност односно постојање услова за усвајање поднетог предлога Б.М. из П., заинтересованог лица у овом управном спору за поништај правноснажног решења Секретаријата за општу управу и управно-правне послове Скупштине општине Пожега 03 број 463-31/82 од 24.06.1983. године о чему ће овај орган одлучити по коначности решења. Ставом другим диспозитива побијане пресуде обавезан је тужилац да заинтересованим лицима Б.М., Б.М. и Б.Д. свима из П. надокнади трошкове управног спора у износу од 13.500,00 динара у року од 15 дана од пријема пресуде, а ставом трећим диспозитива побијане пресуде одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова управног спора. Захтев је поднет због повреде закона са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев и укине или преиначи побијану судску одлуку.
У поступку претходног испитивања захтева Врховни касациони суд је нашао да је захтев недозвољен.
Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима (''Сл. гласник РС'' 111/09) је прописано да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке. Чланом 49. став 2. истог Закона је прописано да захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а ставом 3. истог члана Закона је прописано да захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.
Из побијане пресуде и навода захтева произилази да је Управни суд побијаном пресудом ценио законитост оспореног решења које је донео другостепени орган против закључка првостепеног органа донетог по захтеву тужиоца, овде подносиоца захтева, за понављање управног поступка окончаног решењем првостепеног органа 03 број 465-3/04 од 30.07.2004. године. Понављање управног поступка, као ванредно правно средство, регулисано је одредбама члана 239. до 250. Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ“ број 33/97, 31/01 и „Сл. гласник РС“, број 30/10), а одредбом члана 249. истог Закона је прописано да се против закључка односно решења донесеног по предлогу за понављање поступка, или о одбијању предлога за понављање поступка, као и против решења донесеног у поновљеном поступку, може изјавити жалба само кад је тај закључак, односно решење донео првостепени орган. Стога за решавање овог суда по поднетом захтеву нису испуњени процесни услови прописани цитираним ставом 2. члана 49. Закона о управним споровима, јер захтев за преиспитивање није предвиђен законом у овој управној ствари, Управни суд није одлучивао у пуној јурисдикцији и у управном поступку није била искључена жалба, односно двостепено одлучивање.
Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима је прописано да недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни касациони суд ће одбацити решењем.
Имајући у виду да је према наведеним одредбама Закона о управним споровима поднети захтев недозвољен, Врховни касациони суд је на основу члана 53. став 1. овог Закона одлучио као у диспозитиву решења.
РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ
дана 07.12.2012. године, Узп 484/2012
Записничар, Председник већа - судија,
Радојка Маринковић,с.р. Снежана Живковић,с.р.