Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију, због погрешне примене примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужена је доставила одговор на ревизију тужиље, захтевајући трошкове састава одговора.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези одредбе у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је поништај решења вршиоца функције председника Привредног суда у Београду којим је укинуто претходно донето решење о увећању основне плате тужиљи за 15% и обустављање исплате по истом. Побијана одлука којом је тужбени захтев тужиље одбијен заснована је на утврђеном чињеничном стању о попуњености упражњених судијских места у Привредном суду у Београду у периоду када је побијано решење донето, а тужиља уз ревизију није приложила другачије одлуке судова донете у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету, у смислу потребе уједначавања судске праксе. Указивање тужиље на погрешну примену материјалног права није од утицаја, јер за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије,у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужбу ради поништаја решења тужиља је поднела 29.07.2021. године, а вредност предмета спора у тужби и током поступка није одређена нити је одређена и наплаћена судска такса.

Одредбом члана 441. Закона парничном поступку прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радних односа. Ван ових радних спорава ревизија није дозвољена осим уколико се тужба односи на новчано потраживање када се примењује општи режим допуштености овог правног лека према вредности спора у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона парничном поступку.

Имајући у виду да се у конкретном случају не ради о парници из радног односа у смислу одредбе члана 441. Закона парничном поступку, код којих је ревизија увек дозовљена, јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање ни престанак радног односа, већ поништај решења, на основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Туженој трошак ангажовања њеног заступника за састављање одговора на ревизију није био потребан у смислу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 165. став 1 Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић