Пресудом Апелационог суд у Новом Саду Кж1 бр.472/24 од 10.09.2024.године делимично су усвојене жалбе бранилаца окривљене Биљане Ћосић, па је преиначена пресуда Вишег суда у Новом Саду К.бр. 34/23 од 28.03.2024. године, у делу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Новом Саду окривљену Биљану Ћосић, за кривично дело отмица из члана 134. став 2. у вези са ставом 1. у вези са чланом 33. КЗ, за које је окривљена оглашена кривом наведеном пресудом, осудио на казну затвора у трајању од пет година, док су жалба бранилаца окривљене Биљане Ћосић, у преосталом делу, као и жалбе бранилаца окривљеног Милана Пандуревића, одбијене као неосноване, а пресуда Вишег суда у Новом Саду К.бр. 34/23 од 28.03.2024. године, у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правоснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљене Биљане Ћосић-адвокат Владимир Хоровиц, без формалног означавања која одредба закона је повређена, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи другостепену пресуду и окривљену ослободи од оптужбе или да укине наведену пресуду и списе предмета врати другостепеном суду на поновно одлучивање. Иако формално не означава, из образложења захтева произилази да бранилац суштински указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа коју је одржао без обавештавања јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљене Биљане Ћосић-адвокат Владимир Хоровиц истиче да у изреци пресуде нису наведене радње којима окривљена Биљана Ћосић остварује битне елементе кривичног дела отмица из члана 134. КЗ, а то су претња, обмана и намера да се од другог изнуди новац. По оцени браниоца, радње кривичног дела је предузимао искључиво окривљени Милан Пандуревић, а на шта указују и СМС поруке које се налазе у списима предмета.

Одредбом члана 134. став 1. КЗ је прописано да ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намери да од њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или кога другог принуди да нешто учини, не учини или трпи, казниће се затвором од две до десет година, док је ставом 2. истог члана прописано да ко ради остварења циља отмице прети убиством или тешком телесном повредом отетом лицу, казниће се затвором од три до дванаест година.

У конкретном случају, у изреци побијане пресуде Вишег суда у Новом Саду К.бр.34/23 од 28.03.2024.године је наведено да су окривљени Биљана Ћосић и Милан Пандуревић у стању када им је способност да схвате значај свог дела и управљају својим поступцима услед конзумирања опојних дрога била смањена али не до степена битног, свесни свог дела и хтели да га изврше, при чему су знали да је исто забрањено, заједничком претњом задржали и одвели оштећеног АА у намери да од њега изнуде новац, те ради остварења циља отмице, оштећеном претили убиством.

У изреци првостепене пресуде су прецизиране радње које је предузела окривљена Биљана Ћосић тако што је наведено да су окривљени „противправно ограничили право кретања оштећеном након чега је окривљени Пандуревић Милан од окривљене Ћосић Биљане затражио да из кухиње донесе нож, што је она и учинила и окривљеном предала нож дужине сечива од 20 цм, који је окривљени Пандуревић уперио у оштећеног “, „те је док је окривљени Милан Пандуревић мобилним телефоном све то снимао, окривљена Ћосић Биљана, сексуалним помагалом „дилдо“ црвене боје покушала да изврши пенетрацију у анус оштећеног“, и „након што је окривљени Милан Пандуревић рекао окривљеној Ћосић Биљани да сиђе испред зграде и да препаркира возило оштећеног, марке „Nissan Quahqai“ рег ознака ... којим је оштећени дошао у ..., након чега је оштећени предао кључеве од свог возила окривљеној, те је иста из зграде изашла и након 10-так минута се вратила, којом приликом је из торбице оштећеног која се налазила у претинцу испред сувозачевог седишта одузела 400 евра, које је оштећени имао“, „након чега су после поноћи, дана 06.07.2022. године у 00:19 часова сво троје изашли из стана, дошли до возила оштећеног испред којег су му окривљени рекли да мора да буде миран, да ништа не предузима и да не сме да бежи, те да седне на место сувозача што је оштећени уплашен за свој живот због претходно упућених претњи убиством и учинио, док је окривљени Пандуревић Милан сео на место возача, а окривљена Ћосић Биљана на задње седиште, након чега су се одвезли до села ... у близини ... где је у возило ушао ББ из ..., који је сео на задње седиште, а поред њега је сео и оштећeни, коме су окривљени наредили да се премести, док је окривљена прешла на сувозачево седиште, те су наставили ка Београду“.

По оцени Врховног суда, у изреци пресуде наведени су сви објективни и субјективни елементи кривичног дела отмица из члана 134 став 2. у вези са става 1. у вези члана 33 КЗ, за које је окривљена Биљана Ћосић правноснажно оглашена кривом.

С тога су наводи изложени у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене, којима се истиче да опис радње извршења дела не садржи све елементе предметног кривичног дела, односно да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени неоснованим.

Са свега изложеног, на основу одредаба члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић