У смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20) у даљем тексту: ЗПП, посебна ревизија је изузетно правно средство које се, због погрешне примене материјалног права, може изјавити против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом. О дозвољености посебне ревизије одлучује Врховни суд, ценећи потребу одлучивања о том правном средству због разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

У конкретном случају, по оцени Врховног суда, нема правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Побијана пресуда не одступа од судске праксе у споровима за наплату трошкова исхране и регреса професионалних војних лица, о којима се одлучује применом прописа о платама државних службеника и намештеника.

Не постоји ни потреба за новим тумачењем меродавног материјалног права. Законом о Војсци Србије прописано је да се на права и дужности професионалних војних лица (официр, подофицир и професионални војник) и војних службеника која нису уређена тим законом или посебним законом или другим прописом примењују прописи о државним службеницима, општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе (члан 8. став 5). Општи прописи о раду, садржани у Закону о раду, сходно члану 2. став 2. тог закона, примењују се и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није другачије одређено (супсидијерна примена). Законом о државним службеницима прописано је да државни службеник има право на плату, накнаде и друга примања према закону којим се уређују плате у државним органима (члан 13). Законом о платама државних службеника и намештеника није уређено питање трошкова исхране у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, али је чланом 39. тог закона прописано да се Посебним колективним уговором за државне органе могу утврдити друга примања државних службеника према општим прописима о раду. Према члану 29. став 2. Посебног колективног уговора за државне органе, коефицијент за обрачун и исплату плата државних службеника и намештеника садржи и накнаду трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора.

С обзиром на изложено, одлучено је као у првом ставу изреке, на основу члана 404. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП према коме је ревизија недозвољена ако је изјављена против пресуде против које се не може изјавити, Врховни суд је утврдио да је изјављена ревизија недозвољена.

За разлику од спорова о заснивању, постојању и престанку радног односа у којима је ревизија увек дозвољена према члану 441. ЗПП, у парницама из радних односа у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, као што је случај у конкретном спору, дозвољеност ревизије се цени према члану 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС, на дан подношења тужбе.

У овом случају вредност предмета спора побијаног дела (члан 28. став 1. ЗПП) износи 448.056,46 динара, што је очигледно ниже од динарске противвредности од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе (09.08.2017. године), због чега је изјављена ревизија недозвољена, те ју је Врховни суд одбацио као у другом ставу изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Врховни суд је, применом чл. 165. став 1. у вези с чланом 153. став 1. ЗПП, ставом трећим изреке одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка, пошто тужилац није успео у поступку по изјављеном правном леку.

Председник већа – судија

Бранка Дражић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић