Рев 1000/2025 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 1000/2025
29.01.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ, ВВ, свих их ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Светозар Недељковић, адвокат из ..., против тужених ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., ЖЖ из ...,, ЗЗ из ..., и ИИ из ...,, чији је заједнички пуномоћник Десимир Мрдовић, адвокат из ..., ЈЈ из ..., КК из ... и ЛЛ из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3529/23 од 20.08.2024. године, у седници одржаној 29.01.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3529/23 од 20.08.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3529/23 од 20.08.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пријепољу, Судска јединица Нова Варош П 265/21 од 31.05.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужилаца АА и ББ, обоје из ..., којим су тражили да се у односу на тужене ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЈЈ, КК, ЛЛ, свих из ..., и ЖЖ, ЗЗ, обоје из ... и ИИ из ..., утврди да су тужиоци власници у делу од 1/1 на к.п. бр. .., површине 148,10 ари, по култури шума, 3. класе, КО ..., уписана у ЛН бр. .., а који удео у јавној евиденцији код Службе за катастар непокретности у Новој Вароши није уписан на тужиоце, што су тужени дужни да признају и трпе да тужиоци ово своје право упишу у јавну евиденцију код Службе за катастар непокретности у Новој Вароши без њиховог присуства и посебне сагласности. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.

Допунском пресудом истог суда П 265/21 од 17.02.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиља ВВ из ... и ГГ из ..., којим су тражиле да се у односу на тужене ЈЈ из ..., КК из ..., ЛЛ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., ЖЖ из ..., ЗЗ из ... и ИИ из ..., утврди да су тужиље, заједно са тужиоцима АА из ... и ББ, власници у уделу од 1/1 на к.п. бр. .., површине 148,10 ари, по култури шума, 3. класе, КО ..., уписана у ЛН бр. .., што би тужени били дужни да признају и трпе да тужиоци ово своје право упишу у јавну евиденцију код Службе за катастар непокретности у Новој Вароши без њиховог присуства и посебне сагласности. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Апелациони суд у Крагујевцу је, пресудом Гж 3529/2023 од 20.08.2024. године, ставом 1 изреке, одбио као неосновану жалбу тужилаца АА, ББ, ВВ, свих из ... и ГГ из ... и жалбу тужених ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., ЖЖ из ..., ЗЗ из ..., ИИ из ..., изјављене на одлуку о трошковима и потврдио пресуду Основног суда у Пријепољу, Судска јединица у Новој Вароши П 265/21 од 31.05.2022. године. Ставом 2 изреке, одбијена је као неоснована жалба тужилаца ВВ из ... и ГГ из ... и потврђена допунска пресуда Основног суда у Пријепољу, Судска јединица Нова Варош П 265/21 од 17.02.2023. године. Ставом 3 изреке, одбијен је захтев тужилаца АА, ББ, ВВ, сви из ... и ГГ из ..., за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су изјавили благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се рамотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужилаца прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је утврђење права власништва тужилаца на непокретности одржајем. Побијана одлука, којом је тужбени захтев тужилаца одбијен, донета је применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање о томе да тужиоци нису савесни стицаоци, јер су, све време знали да су тужени сувласници предметне парцеле. Указивањем на погрешну примену материјалног права, ревиденти у ствари указују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што није разлог за изјављивање посебне ревизије на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради утврђења, тужиоци су поднели 10.11.2014. године, а вредност предмета спора, у исправљеној тужби од 02.12.2014. године је 30.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор који се односи на неновчано потраживање у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужилаца није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић