Према разлозима образложења побијане пресуде, тужени орган је одбио захтев тужиоца за доделу новчане награде као тренеру спортисткиње ББ, поднет дана 14.12.2017. године Министарству спорта и омладине, јер се у моменту одржавања такмичења, Европског првенства у ..., Република ..., од ... до ... 2017. године, у којем је ББ остварила спортски резултат, бронзану медаљу, у дисциплини кумите жене појединачно 68 кг, није знало које ће се дисциплине у оквиру спортске гране наћи на Програму Олимпијских игара, због чега нису испуњени услови из члана 123. став 2. Закона о спорту. Ово стога што је за остварење наведене награде неопходно да је, не само спортска грана, већ и спортска дисциплина у њеном саставу уврштена у Програм Олимпијских игара које утврђује Међународни Олимпијски комитет у складу са одредбом члана 2. став 1. тачка 7) Уредбе о националним спортским признањима и новчаним наградама. Како тужилац није доказао да је у моменту остварења спортског резултата спортисткиње ББ на такмичењу одржаном од ... до ... 2017. године у ..., спортска дисциплина кумите била уврштена у Програм Олимпијских игара у Токију 2020. године, јер је Одлуком Извршног одбора Међународног Олимпијског комитета од 03.08.2016. године, у Програм олимпијских игара у Токију 2020. године уврштено пет спортова, између осталих и карате, а Одлуком од 09.06.2017. године су у оквиру спортске гране карате, утврђене само дисциплине кате и борбе (кумите), без прецизирања тежинских категорија, то је, и по оцени Управног суда, правилан закључак туженог органа да, у конкртеном случају, нису испуњени услови за доделу новчане награде у складу са чланом 123. став 2. Закона о спорту.

Одредбом члана 123. став 2. Закона о спорту („Службени гласник РС“, број 10/16) прописано је да спортистима и тренерима држављанима Републике Србије, који као чланови репрезентације Републике Србије на Олимпијским играма, Параолимпијским играма, Шаховској олимпијади и светским и европским првенствима у олимпијској или параолимпијској спортској дисциплини освоји једну од медаља или постану финалисти DEJVIS купа или FED купа Међународне тениске федерације, додељује се новчана награда.

Одредбом члана 2. став 1. тачка 4) Уредбе о националним спортским признањима и новчаним наградама („Службени гласник РС“, бр. 22/16 и 83/17) прописано је да релевантан спортски резултат представља златна, сребрна или бронзана медаља освојена на Олимпијским играма, Параолимпијским играма, Шаховској олимпијади и светским и европским првенствима у олимпијским и параолимпијсим спортским дисциплинама и светски рекорд у олимпијским и параолимпијским спортским дисциплинама, као и учешће у финалу DEJVIS купа или FED купа Међународне тениске организације. Одредбом члана 2. став 1. тачка 7) исте Уредбе, прописано је да олимпијским, односно параолимпијским спортским дисциплинама сматрају се спортске дисциплине из олимпијских, односно параолимпијских спортских грана које су на програму летњих и зимских олимпијских, односно параолимпијских игара, које утврђује Међународни олимпијски комитет, односно Међународни параолимпијски комитет за сваки четворогодишњи олимпијски, односно параолимпијски циклус.

Оцењујући законитост побијане пресуде у смислу цитираних одредаба, Врховни суд налази да је правилна и на закону заснована, те да је Управни суд у побијаној пресуди, за своју одлуку дао правилне разлоге, које у свему прихвата и овај суд.

Како је Извршни одбор Међународног олимпијског комитета на седници од 03.08.2016. године уврстио карате (спортска грана) у олимпијске спортове за олимпијаду у Токију 2020. године, те је на седници од 09.06.2017. године донео одлуку о томе које се спортске дисциплине у оквиру спортске гране – карате увршћују у олимпијске дисциплине и то само кате и борбе (кумите) без прецизирања тежинских категорија, те како су ове две дисциплине одређене као олимпијске месец дана после освајања медаље на европском првенству које је одржано од ... до ... 2017. године, а чланом 123. став 2. Закона о спорту је прописано да се спортистима и тренерима додељује новчана награда за освајање једне од медаља и на европском и на светском првенству у олимпијским или параолимпијским спортским дисциплинама, то је по оцени Врховног суда, правилно Управни суд одбио тужбу, оценивши да је захтев подносиоца неоснован.

Правилно је Управни суд оценио неоснованима наводе тужбе, које подносилац захтева за преиспитивање судске одлуке понавља у захтеву, да постоје контрадикторности у оспореном решењу у погледу датума подношења захтева за доделу новчане награде, које Управни суд није отклонио. Ово стога што се у списима предмета налази захтев у форми апликационог формулара за доделу новчане награде за допринос развоју о афирмацији спорта потписан од стране тужиоца, поднет дана 14.12.2017. године и упућен Министарству омладине и спорта по коме је тужени орган и поступао у складу са одредбом члана 124. став 3. Закона о спорту, како то правилно цени и Управни суд.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је, на основу одредбе члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ

дана 17.01.2025. године, Узп 27/2024

Председник већа – судија  Јелена Ивановић,с.р.

Записничар

Мирела Костадиновић,с.р. 

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић