Против става првог изреке решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан (потврђујући део), противник предлагача је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права.

Предлагач је доставио одговор на ревизију противника предлагача захтевајући накнаду трошкова ревизијског поступка.

Врховни суд је испитао решење другостепеног суда, у побијаном делу, у смислу одредбе члана 408. у вези члана 420. 6. Закона парничном поступку и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 25/82 ... 48/88, „Службни гласник РС“ бр. 46/95 ... 14/22) и утврдио да ревизија противника предлагача није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажним решењем Одсека за урбанизам, имовинско-правне и стамбене послове Општинске управе Општине Трстеник број 465-302.114/20-06 од 18.01.2021. године, експроприсан је, уз накнаду, део кп бр .. к.о. ... у површини од 40,32 ара, уписан у лн .. к.о. ..., чији је искључиви власник предлагач, ради изградње дела ауто-пута Е-761 Појате - Прељина, деоница Крушевац (Кошеви) – Аднани, на основу Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761 Појате – Прељина и Уредбе о утврђивању просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761 деоница Појате – Прељина, по предлогу овде противника предлагача „Коридори Србије“ д.о. о.. Решењем од 11.03.2021. године, наведена одлука је измењена тако што је усвојен захтев бившег власника да се експроприше и део исте парцеле од још 41,07 ари, па је извршена исправка у погледу означења парцеле, те је уместо броја .. означен број .. . Пред надлежним органом предлагач и противник предлагача нису постигли споразум о накнади за експроприсано земљиште, јер је предлагач одбио понуду да му се на име накнаде за вредност екпроприсаног земљишта исплати износ од 197,77 динара, по 1 м2, на основу изјашњења Пореске управе. Вештачењем од стране судског вештака Смиљеве Пауновић, утврђено је да земљиште на делу кп .. к.о. ..., општина Трстеник, на дан експропријације има статус пољопривредног земљишта у својини и да се део предметне катастарске парцеле налази у оквиру посебне намене планиране за јавну намену за трасу и објекте на ауто-путу и у фукнцији је изградње ауто-пута, планиране трасе ауто-пута Е-761, те да је предметно земљиште проглашено за јавно грађевинско земљиште даном доношења Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате – Прељина („Службени гласник РС“ бр. 10/2022), а биће приведено намени кад се заврши изградња предметног ауто-пута. По мишљењу судског вештака грађевинске струке, тржишна вредност грађевинског земљишта износи 1.361,00 по 1 м2, што за укупну површину од 81,39 м2 износи 11.077.179,00 динара. У погледу биљних засада који су постојали на предметној парцели и њихове тржишне вредности, прихваћена је процена вештака пољопривредне струке дата у управном поступку, пошто се предлагач изјаснио да прихвата да му се на име тржишне вредности биљних засада исплати износ по тој процени од 29.396,75 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су предлагачу накнаду за експроприсану непокретност одредили у износу од 11.077.179,00 динара, прихватајући налаз и мишљење судског вештака грађевинске струке о тржишној вредности предметног земљишта, као грађевинског, на основу одредбе члана 88. став 9. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ бр. 72/09 ... 9/20), а накнаду за биљне засаде, на основу налаза и мишљења судског вештака пољопривредне струке који се изјаснио, у управном поступку, да иста износи 29.396,75 динара.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 41. став 2. Закона о експропријацији („Службени гласник РС“ бр. 53/95 ... 106/16), прописано је да се висина накнада у новцу за експроприсане непокретности одређује по тржишној цени, према околностима у моменту закључења споразума о висини накнаде, а ако споразум није постигнут, према околностима у моменту доношења правостепене одлуке о накнади. На основу одредбе члана 42. истог Закона, накнада за експрописано пољопривредно земљиште и грађевинско земљиште, одређује се у новцу, према тржишној цени таквог земљишта, ако законом није другачије прописано (став 1.). Процену тржишне цене из става 1. овог члана врши орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима (став 2.).

На основу одредбе члана 88. став 1. Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 72/09 ... 9/20), када се планским документом промени намена пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, орган надлежан за доношење планског акта је дужан да у року од 15 дана од ступања на снагу тог документа, органу надлежном за послове државног премера и катастра достави плански документ који садржи попис катастарских парцела којима је промењена намена или опис граница планског документа, са пописом катастарских парцела и одговарајућим графичким приказом. Од дана ступања на снагу планског документа којим је извршена промена намене пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско земљиште, власник таквог земљишта остварује сва права власника на грађевинском земљишту, у складу са овим законом (став 9.).

У конкретном случају, предметна катастарска парцела налази се у оквиру посебне намене планиране за јавну намену за трасу и објекте на ауто-путу и у функцији је изградње ауто-пута, планиране трасе ауто-пута Е-761, тако што је проглашено за јавно грађевинско земљиште даном доношења Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате- Прељина (''Службени гласник РС'', бр. 10/2020). То значи да предлагачу накнада за предметну парцелу припада на основу њене тржишне вредности као грађевинског земљишта о којој се изјаснио судски вештак грађевинске струке у свом налазу и мишљењу на ком је заснована одлука нижестепених судова.

Неосновани су наводи ревизије противника предлагача о погрешној примени одредбе члана 42. Закона о експропријацији, а због чињенице да је процена тржишне цене органа надлежног за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима вишеструко нижа од цене утврђене вештачењем. Орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима врши процену тржишне цене, како је наведено у ставу 2. одредбе члана 42. Закона о експропријацији, али не одређује тржишну вредност експроприсаног земљишта. У случају када се не постигне споразум, што је овде случај, накнаду одређује суд у ванпарничном поступку тако што, поред процене коју је дала Пореска управа, може да изведе и друге доказе које учесници предложе, па и вештачење, ако је то потребно за одређивање накнаде. У конкретном случају, нижестепени судови су правилно предлагачу накнаду признали на основу налаза и мишљења судског вештака који се о тржишној цени предметног земљишта изјаснио, имајући у виду да се ради о грађевинском земљишту на основу одредбе члана 88. став 9. Закона о планирању и изградњи.

Неосновани су наводи ревизије противника предлагача да се суд супротно својим надлежностима и овлашћењима упустио у утврђивање чињенице којој врсти земљишта припада експроприсано земљиште, имајући у виду да је то питање неспорно утврђено правноснажним решењем о експропријацији предметног земљишта. Супротно тим наводима ревизије противника предлагача, суд није утврђивао врсту земљишта којој припада експроприсано земљиште, већ је на утврђено чињенично стање о томе да је Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате – Прељина, који је ступио на снагу 2020. године пре доношења предметног решења о експропријацији (18.01.2021. године), правилном применом одредбе члана 88. став 9. Закона о планирању и изградњи, закључио да је даном ступања на снагу планског документа којим је извршена промена намене пољопривредног земљишта у грађевинско земљиште, предлагач стекао право власника на грађевинском земљишту, у складу са тим законом.

Указивање ревидента да је одредбом члана 26. Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 62/2023, ступио на снагу 04.08.2023. године), после става 9. додат нови став 10. који гласи: „Изузетно од одредбе става 9. овог члана, у случају да буде покренут поступак експропријације земљишта коме је промењена намена за потребе изградње линијског инфраструктурног објекта за који је утврђено да је од посебног значаја за Републику Србију, накнада за експропријацију се одређује као за пољопривредно земљиште, односно шуму и шумско земљиште, с обзиром на то да се исто користи и сматра пољопривредним, односно шумским земљиштем, све до подношења захтева за издавање грађевинске дозволе, у циљу привођења земљишта намени“, је без утицаја на одлучивање у овом поступку. Наведена измена Закона о планирању и изградњи нема ретроактивну примену већ се примењује на поступке који буду покренути (након што ступи на правну снагу).

Правилна је и одлука о трошковима поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 154. Закона о парничном поступку, у вези одредбе члана 139. Закона о ванпарничном поступку.

На основу одредбе члана 414. став 1., у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Трошкови ревизијског поступка на име ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав ревизије и за судске таксе, предлагачу нису били потребни, у смислу одредбе члана 154. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 165.став 1. Закона о парничном поступку, у вези одредбе члана 30.став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић