Виши суд у Неготину је, пресудом Гж 309/2024 од 20.11.2024. године, ставом првим изреке, одбио као неосноване жалбе тужиље и тужених и потврдио пресуду Основног суда у Мајданпеку П 6/2023 од 08.10.2024. године, у ставовима 1 и 2 изреке. Ставом другим изреке, укинута је иста пресуда у погледу одлуке о трошковима поступка садржана у ставу 3 изреке, па је предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање у укинутом делу.

Против става првог изреке правноснажне пресуде донете у другом степену тужени су изјавили благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се рамотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужених прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је накнада нематеријалне штете тужиљи на име претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и на име страха. Побијана пресуда, којом је тужбени захтев тужиље делимично усвојен, заснована је на утврђеном чињеничном стању да је тужени ББ, 04.02.2021. године, у ходнику зграде где странке живе, вређао тужиљу, док је тужена ВВ, истом приликом, тужиљу одгурнула рукама у пределу леђа, па је тужиљи новчана накнада нематеријалне штете призната применом одредбе члана 200. Закона о облигационим односима. Тужени у ревизији не указују на разлоге због којих би њихова ревизија била изузетно дозвољена у смислу одредбе члана 404.став 1. Закона о парничном поступку, већ указују на погрешну примену материјалног права. Међутим, за примену института посебне ревизије, није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 468. став 1. и 479. став 6. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија тужених није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. Закона парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог Закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.

Тужиља је тужбе против тужених у парницама које су спојене ради једновременог расправљања поднела 30.12.2022. године, тако што је вредност предмета спора у односу на туженог ББ 270.000,00 динара, а у односу на тужену ВВ 150.000,00 динара, па је поступак вођен по правилима за спорове мале вредности.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да против одлуке другостепеног суда, у овој врсти спора, ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић