Против ове правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је утврдио да је ревизија туженог дозвољена на основу члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку, па је испитао побијану пресуду применом члана 408. овог закона и утврдио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни других битних повреда из члана 374. став 1. ЗПП које су предвиђене као дозвољени разлог за ревизију по члану 407. став 1. овог закона. Утврђено чињенично стање резулатат је доказа изведених од стране другостепеног суда, који је поступио у складу са одредбама члана 383. став 3. и 4. ЗПП и по својим овлашћењима укинуо првостепену пресуду и одлучио о захтевима, применом члана 387. став 1. тачка 6. овог закона.

Према утврђеном чињеничном стању, странке су живеле у ванбрачној заједници живота од јуна 1987. године и надаље у брачној заједници од 09.07.1988. године, заједница је престала у 2001. години, а брак је разведен пресудом Општинског суда у Параћину П 121/07 од 13.05.2007. године. Заједничко дете странака син ВВ рођен ... године смртно је страдао ...2012. године. Имовински односи поводом заједничких улагања странака у непокретност у Улици ..., расправљени су усвајањем облигационог захтева тужиље по основу њеног доприноса у увећању вредности те непокретности. О својинском уделу тужиље на непокретности стамбено-пословној згради изграђеној на кп .../... која се води у ЛН ... КО ... као власништво туженог, одлучено је применом законске претпоставке о једнаким уделима супружника у заједничкој имовини, прописане у члану 180. став 2. Породичног закона. Истицањима туженог и доказима изведеним у поступку, по оцени другостепеног суда наведена законска претпоставка није оборена. Код чињеница да је плац кп број .../... купљен у току трајања брака и објекат грађен у периоду 1996-2001 године у току трајања заједнице живота и привређивања странака, суд је закључио да је спорна имовина стечена заједничким радом и допрносом супружника њиховим једнаким доприносом. Притом, суд је имао у виду чињенице о радном статусу и залагањима странака током трајања заједнице живота, да су обоје радом остваривали приходе, као и да је на изградњи спорног објекта у великој мери својим радом учествовао тужени, радом помагали и синови тужиље, њен отац и брат, а и тужиља својим радом непосредно учествовала у извођењу радова и припремала храну за раднике, старала се о пословима у домаћинству и о заједничком детету. Цењено је и да тужени није доказао да је од продаје сувласничког удела на кући у ... по уговору од 05.08.1991. године, осим неспорне куповине камиона, претекло средстава за стицање и улагање у непокретност. На основу изнетог, другостепени суд је закључио да тужени није доказао да је његов допринос већи од доприноса тужиље.

Неосновано се томе у супрот ревизијом туженог указује да није правилно вредновано његово улагање посебне имовине од продаје сувласничког удела на непокретности у Републици ... (...), што спада у домен чињеничног утврђења и оцене доказа, о чему је другостепени суд разлоге дао у образложењу побијане пресуде. На неприхватљивост изнетог оспоравања од стране туженог указује и садржина његовог исказа у ком је навео да је већим делом новца од продаје те непокретности у ... купио камион и мањим делом плац са темељем који је отуђио у 1998. години, дакле по завршетку изградње спорног објекта. О степену изграђености спорног објекта вештак се изјаснио да је завршен у 90%. Докази приложени уз ревизију, уговор о продаји кп .../... КО ... од 19.12.1998. године и неоверени извод из базе података катастра непокретности за лн ... КО ..., захваћени су преклузијом због које утицаја не могу имати.

Породичним законом прописано је у члану 171. став 1. да имовина коју су супружници стекли у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину; у члану 177. да деобом заједничке имовине , у смислу овог закона, сматра се утврђивање сувласничког односно суповерилачког удела сваког супружника у заједничкој имовини; у члану 180. став 1. да ако супружници не могу да се споразумеју о деоби заједничке имовине, деобу заједничке имовине врши суд (судска деоба), а у ставу 2. прописује да се претпоставља да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки. За судску деобу важи правило да се удели супружника одређују у истој сразмери на свим стварима и правима која нису економски самостална у односу на остала права из заједничке имовине. Такав је овде случај био и код одређивања доприноса тужиље у увећању вредности посебне имовине туженог, и код утврђења својинског удела тужиље на непокретности стеченој у браку са туженим.

Из изнетих разлога, по оцени Врховног суда, ревизија туженог није основана у оспоравању правилности примене материјалног права од стране другостепеног суда.

Према исходу спора, тужиљи припада право на накнаду трошкова поступка, о чему је правилно одлучено применом члана 153. став 1. и 154. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић