Врховни суд је испитао побијану пресуду применом члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), и утврдио да је ревизија неоснована.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је засновала радни однос код тужене 18.09.1985. године, на одређено време у трајању од шест месеци на пословима ..., да би решењем тужене од 06.05.1986. године радни однос тужиље прерастао у радни однос на неодређено време. Из радне књижице тужиље следи да је тужиљи уписан радни стаж код тужене од 01.11.1984. године до 30.11.1984. године и констатован датум заснивања радног односа код тужене од 16.09.1985. године, без констатације када је тај радни однос престао. Тужиља је код РФ ПИО Филијала Ваљево пријављена од 16.09.1985. године код Регионалне болнице у Ваљеву. У периоду од 01.01.1987. године до 17.08.2013. године тужиља је здравствено била осигурана као члан породице свог супруга, по основу пољопривредне пензије.

Тужиља тужбом тражи да се утврди да је почев од 16.09.1985. године до 10.10.1999. године непрекидно, са пуним радним временом радила код тужене, као неквалификовани радник на радном месту ... и примала плату, тражећи да јој се за тај период призна радни стаж уз обавезу тужене да јој за тај период уплати доприносе за пензијско инвалидско осигурање, доприносе за здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености. Тужена није оспорила да је тужиља била у радном односу код ње од 08.09.1985. године закључно са јулом 1994. године.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили, као неоснован тужбени захтев тужиље, јер су утврди да тужиља није била у радном односу код тужене у периоду од јула 1994. године до 10.10.1999. године, с обзиром на то да тужиља није доказала да је код тужене радила и у том периоду, а да то не произлази ни из документације тужене, нити из извештаја Републичког фонда ПИО и Здравственог центра Ваљево, нити је у радној књижици тужиље уписан радни стаж за тај период.

Неосновано се ревизијом тужиље указује да су одлуке нижестепених судова засноване на погрешној примени материјалног права.

У конкретном случају, решењем тужене од 04.09.1985. године тужиља је засновала радни однос на одређено време код тужене ради обављања послова и задатака ... у трајању од шест месеци, да би након тога на основу решења тужене од 06.05.1986. године тужиљи радни однос прерастао у радни однос на неодређено време У радну књижицу тужиље уписан је радни стаж код тужене од 01.11.1984. године до 30.11.1984. године и од 16.09.1985. године, без констатације када је тај радни однос престао. У периоду од 01.01.1987. године до 17.08.2013. године тужиља је здравствено била осигурана као члан породице свог супруга, по основу пољопривредне пензије. Имајући у виду те чињенице, па како тужиља није доказала да је радила код тужене од јула 1994. године до 10.10.1999. године, то су по оцени Врховног суда, правилно одлучили нижестепени судови када су одбили, као неоснован тужбени захтев тужље да се утврди да је тужиља била у радном односу код тужене у периоду од јула 1994. године до 10.10.1999. године, као квалификовани радник, и да се обавеже тужена да за овај период тужиљи уплати доприносе.

Наводима ревизије тужиље не доводи се у сумњу правилност побијане пресуде. Наиме, одредбом члана 228. ЗПП, прописано је да је странка дужна да изнесе чињенице и предложи доказе на којима заснива свој захтев или којом оспорава наводе и доказе противника, у складу са овим законом. На основу одредбе члана 231. став 1. истог Закона, ако суд на основу изведених доказа (члан 8.) не може са сигурношћу да утврди неку чињеницу, о постојању чињенице примениће правило о терету доказивања. Суд ће да размотри и утврди само чињенице које су странке изнеле и да изведе само доказе које су странке предложиле, ако законом није другачије прописано, на основу одредбе члана 7. став 2. ЗПП. Терет доказивања чињенице да је тужиља у спорном периоду била у радном односу код тужене, био је на тужиљи, а она ту чињеницу није доказала, због чега су неосновани наводи ревизије.

У ревизији се понављају наводи који су истицани у жалби против првостепене пресуде, а другостепени суд је у образложењу побијане пресуде оценио жалбене наводе тужиље који су били од значаја за правилну одлуку о изјављеној жалби. У преосталом делу ревизијом се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, због чега се ревизија не може изјавити према члану 407. став 2. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић