.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 2774/05
21.06.2006. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Драгише Слијепчевића, председника већа, Слободана Спасића, Љиљане Ивковић-Јовановић, Надежде Радевић и Снежане Андрејевић, чланова већа, у правној ствари тужиље мал. АА, чији је законски заступник отац ББ, чији је пуномоћник Прва адвокатска радна заједница из ВВ, против туженог Српско осигуравајуће друштво „ГГ“ Филијала ДД, ДД, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Окружног суда у Шапцу Гж. бр. 438/03 од 26.04.2005. године, у седници већа одржаној 21. јуна 2006. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Окружног суда у Шапцу Гж. бр. 438/03 од 26.04.2005. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Општинског суда у Лозници П. бр. 1247/02 од 07.10.2002. године у ставу I изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да јој на име накнаде штете, поред износа досуђених правноснажном пресудом П. бр. 2415/91 од 12.03.1992. године исплати за смањену животну активност износ од 20.000,00 динара, за претрпљене физичке болове износ од 25.000,00 динара, за претрпљени страх износ од 12.000,00 динара и на име умањења естетског изгледа износ од 30.000,00 динара. У ставу II изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужени обавеже да јој на име извршења обавезе из правноснажних пресуда Општинског суда у Лозници П. 2415/91 од 12.03.1992. године и Врховног суда Србије Рев. Бр. 4306/92 од 10.11.1992. године по основу главнице и законске затезне камате, поред исплаћених износа на дан 17.06.1996. године, а по решењу Основног суда у Зворнику И. бр. 965/92, исплати износ од 4.297,55 динара са законском затезном каматом почев од 29.10.1998. године. У ставу III изреке противтужбени захтев туженог, којим је тражио да се тужиља обавеже да му по основу стицања без основа исплати износ од 10.797,00 динара са законском затезном каматом почев од 18.06.1996. године па до исплате, одбијен је као неоснован. У ставу IV изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом којим Окружног суда у Шапцу Гж. бр. 438/03 од 26.04.2005. године жалба тужиље одбијена је као неоснована и потврђена наведена пресуда Општинског суда у Лозници.
Против другостепене пресуде ревизију је благовремено изјавила тужиља, побијајући је због битних повреда одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.
Одговор на ревизију поднео је тужени и предложио да се ревизија одбије као неоснована.
Испитујући побијану пресуду у смислу члана 386. ЗПП, који је био на снази до 21.02.2002. године, а у вези са одредбом члана 491. став 4. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 125/2004), који је ступио на снагу 22.02.2005. године, Врховни суд Србије је нашао да ревизија тужиље није основана.
Према утврђеном чињеничном стању правноснажном пресудом првостепеног суда од 12.03.1999. године обавезан је ЗОИЛ ЂЂ – Филијала у ДД да мал. тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплати износе одређене у пресуди у тадашњим динарима са припадајућом законском затезном каматом почев од пресуђења па до исплате. У извршном поступку, на основу наведене пресуде, мал. тужиљи штету је надокнадио тужени, који је у извршном поступку означен као правни следбеник ЗОИЛ ЂЂ – Филијала ДД. У Службеном гласнику Републике Српске бр. 17 од 09.11.1992. године објављена је Одлука Владе Републике Српске о припајању Српском осигуравајућем друштву делова осигуравајућих друштава који послују на територији Републике Српске. Одлуком исте Владе прекинути су сви поступци накнаде против свих правних следбеника ЗО ЂЂ осигурање, ДД Сарајево за осигурање, Дунав Београд и Заједнице осигурања имовине и лица Кроација Загреб, с тим да прекид поступка траје до доношења деобног биланса. На основу одлуке Врховног суда Републике Српске Рев. Бр. 87/98 од 29.12.1998. године утврђено је да Српско осигуравајуће друштво "ГГ" није правни следбеник бившег осигуравајућег друштва ЗОИЛ ЂЂ – Филијала ДД, јер ЗОИЛ ЂЂ још егзистира у федералном ЂЂ, а СОД "ГГ" је ново осигуравајуће друштво са новим оснивачима и као такво уписано у судски регистар.
Страна легитимација у парници представља материјално-правни однос странке према предмету спора, односно према праву ради чије заштите је парница покренута. Стога су у тој парници стварно легитимисани као учесници субјекти материјално-правног односа из кога је парница настала. Приговор недостатка стварне легитимације (активне или пасивне) је материјално-правне природе, те се у случају недостатка било активне било пасивне легитимације, тужбени захтев мора одбити.
У конкретном случају утврђено је да тужени није пасивно легитимисан у овој парници, будући да није правни следбеник бившег Осигуравајућег друштва ЗОИЛ ЂЂ – Филијала ДД, који је правноснажном судском одлуком обавезан да мал. тужиљи накнади нематеријалну штету. Стога су нижестепени судови правилном применом материјалног права тужбени захтев за накнаду штете, преко износа досуђених правноснажном пресудом од 12.03.1992. године одбили, дајући разлоге које прихвата и овај суд.
Наводи ревизије да је тужени пасивно легитимисан у овој парници, а на основу Одлуке Владе Републике Српске од 02.10.1992. године, нису од утицаја на правилност побијане пресуде. Ова Одлука цењена је од стране нижестепених судова који су правилно закључили да није од утицаја, будући да је одлуком Врховног суда Републике Српске утврђено да тужени није правни следбеник ЗОИЛ ЂЂ – Филијала ДД.
Осим тога наводима ревизије да је у моменту када се тужени позвао на одлуку Врховног суда Републике Српске било касно да тужиља тужбу усмери према правном следбенику ЗОИЛ Сарајево, који се сада зове „Сарајево – осигурање“ ДД Филијала „ДД“ или „ДД1“, само је потврђена чињеница да тужени није правни следбеник ЗОИЛ ЂЂ Филијала ДД те да самим тим није пасивно легитимисан у овој парници.
Са изложеног, а на основу члана 393. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Драгиша Слијепчевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице,
Мирјана Војводић
ст
