Кзз 628/2025 2.4.1.21.1.2.3.1

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 628/2025
20.05.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Александра Степановића и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Маријом Рибарић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног Витомира Недељковића, због кривичног дела недозвољена производња, држање и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниoца окривљеног, адвоката Биљане Дуњић, поднетoм против правноснажних пресуда Вишег суда у Прокупљу К.бр. 15/23 од 08.11.2024. године и Апелационог суда у Нишу 13Кж.1.бр. 15/25 од 10.03.2025. године, у седници већа одржаној дана 20.05.2025. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Витомира Недељковића, адвоката Биљане Дуњић, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Прокупљу К.бр. 15/23 од 08.11.2024. године и Апелационог суда у Нишу 13Кж.1.бр. 15/25 од 10.03.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Прокупљу К.бр. 15/23 од 08.11.2024. године окривљени Витомир Недељковић оглашен је кривим да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика за које му је утврђена казна затвора у трајању од 7 година и 3 месеца и кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. Кривичног законика за које му је утврђена казна затвора у трајању од 6 година и 1 месеца и осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 6 месеци. Истом пресудом одлучено је о трошковима кривичног поступка на начин ближе наведен у изреци првостепене пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Нишу 13Кж.1.бр. 15/25 од 10.03.2025. године, поводом жалбе браниоца окривљеног Витомира Недељковића, а по службеној дужности преиначена је пресуда Вишег суда у Прокупљу К.бр. 15/23 од 08.11.2024. године само у делу одлуке о казни, тако што је окривљеном Витомиру Недељковићу у јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 6 месеци применом члана 63. Кривичног законика урачунато време проведено у притвору од 03.03.2023. године до 31.03.2023. године, док је жалба браниоца окривљеног Витомира Недељковића одбијена као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Биљана Дуњић, због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) и члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно члану 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да се правноснажне пресуде заснивају на незаконитим доказима, те да је учињена повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП. Указујући на ову повреду закона бранилац окривљеног као незаконит доказ најпре означава записник о претресању стана, као и потврду о привремено одузетим предметима и записник о вештачењу чаура које су пронађене приликом претресања стана. Осим тога, бранилац у захтеву наводи да и сва остала обављена вештачења представљају незаконите доказе, јер су обављена на основу доказа прибављених у незаконитом претресу дана 03.03.2023. године и то записник о вештачењу МУП РС УКП НЦКФ – Група за трасолошке и балистичке анализе и вештачења број 234-3-4791/23 од 03.04.2023. године, записник о вештачењу МУП РС УКП НЦКФ – Одељење за физичко-хемијска и токсиколошка вештачења – Одсек за вештачења микротрагова број 234-6-5027/23 од 23.05.2023. године и записник о вештачењу МУП РС УКП НЦКФ – Група за трасолошке и балистичке анализе и вештачења број 234-3-5592/23 од 28.06.2023. године.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни суд оцењује као неосноване, а ово из следећих разлога:

Одредбом члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП прописано је да битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог Законика не може заснивати, осим ако је с обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донесена иста пресуда.

По оцени Врховног суда неосновани су наводи браниоца изнети у поднетом захтеву за заштиту законитости да се правноснажне пресуде заснивају на незаконитом доказу – записнику о претресању стана и потврди о привремено одузетим предметима, с обзиром да је решењем Вишег суда у Прокупљу К.бр. 15/23 од 08.11.2024. године из списа издвојен записник о претресању стана и других просторија ПУ Прокупље, ПС Куршумлија Кп.бр. 8/23 од 03.03.2023. године, потврда о привремено одузетим предметима ЕДД бр. 101090/23 од 03.03.2023. године на име окривљеног Витомира Недељковића, извештај о форензичком прегледу лица места број Кт. 314-12/2023 и фотодокументација број Кт 314-12/2023, из ког разлога означени докази нису цењени у побијаним правноснажним пресудама и пресуда се не заснива на истима.

У погледу записника о вештачењу МУП РС УКП НЦКФ – Група за трасолошке и балистичке анализе и вештачења број 234-3-4791/23 од 03.04.2023. године који бранилац у захтеву означава као незаконит, из списа предмета произлази да је овим балистичким вештачењем вештачена једна чаура привремено одузета по потврди о привремено одузетим предметима ПС Куршумлија Едд 101090/23 од 03.03.2023. године и једна чаура привремено одузета од АА по потврди о привремено одузетим предметима ПС Куршумлија Едд 101090/23 од 03.03.2023. године. Међутим, како је сама потврда о привремено одузетим предметима од 03.03.2023. године на име окривљеног Витомира Недељковића, издвојена из списа предмета, то је првостепени суд правилно ценио само вештачење чауре коју је полицијским службеницима предао АА, па су супротни наводи браниоца да је реч о незаконитом доказу оцењени као неосновани.

Поред тога, неосновани су и наводи браниоца у погледу незаконитости записника о вештачењу МУП РС УКП НЦКФ-Одељење за физичко-хемијско токсиколошка вештачења – Одсек за вештачења микротрагова број 234-6-5027/23 од 23.05.2023. године, који се односи на вештачење постојања трагова опаљења из оружја у возилу окривљеног.

Наиме, из списа предмета произлази да је сачињен извештај о форензичком прегледу лица места ради узимања барутног теста из возила, а у циљу прикупљања евентуалних специфичних ГСР честица, да је унутрашњост возила откључана од стране корисника возила- Витомира Недељковића, при чему су овлашћена службена лица у конкретном случају поступила у складу са овлашћењима из одребе члана 286. ЗКП сходно којој, ако постоји основ сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да предузме потребне мере да се пронађе учинилац кривчиног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка, при чему је у ставу 2. предвиђено да у циљу испуњења дужности из става 1. полиција може између осталог да прегледа превозна средства, као и да предузима друге потребне мере и радње.

Самим тим су неосновани супротни наводи браниоца окривљеног, а означени записник о вештачењу је по налажењу овог суда законит јер се исти заснива на извештају о форензичком прегледу лица места ради узимања барутног теста из возила окривљеног (које је сам окривљени откључао).

Такође су неосновани и наводи браниоца да је записник о вештачењу МУП РС УКП НЦКФ – Група за трасолошке и балистичке анализе и вештачења број 234-3- 5592/23 од 28.06.2023. године, видео записа са лица места-снимка са камере ЈП за уређење градског земљишта, незаконит доказ, јер проистиче из незаконитог претреса стана, будући да је записник о претресању стана издвојен из списа.

Имајући у виду све напред наведено, те да ниједан од наведених записника о вештачењу није произашао из записника о претресању стана од 03.03.2023. године, који је заједно са потврдом о привремено одузетим предметима издвојен из списа предмета решењем Вишег суда у Прокупљу К.бр. 15/23 од 08.11.2024. године, то су напред наведени докази законити, а супротни наводи браниоца оцењени су као неосновани.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости бранилац наводи да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона у погледу кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 4. Кривичног законика, а које се огледа у чињеници да је за постојање овог кривичног дела неопходно присуство десет и више лица према заузетом правном ставу Врховног суда Србије, то у радњама окривљеног нема обележја кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 3. Кривичног законика, којим наводима бранилац суштински указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Овакви наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног од стране Врховног суда оцењени су као неосновани, а како су исти већ истицани у жалби против првостепене пресуде и били предмет оцене другостепеног суда, о чему је другостепени суд на страни 6, став 1 образложења пресуде дао довољне и јасне разлоге, то дате разлоге и Врховни суд прихвата као правилне и на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

Из изнетих разлога Врховни суд је на основу члана 491. ЗКП, донео одлуку као у изреци овe пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић