Апелациони суд у Нишу је, пресудом Гж 2471/24 од 23.01.2025. године, одбио, као неосновану, жалбу туженог – противтужиоца и потврдио пресуду Основног суда у Зајечару П 55/2022 од 19.03.2024. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени – противтужилац је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог – противтужиоца прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је заштита права својине тужиоца – противтуженог од узнемиравања и утврђивање права службености туженог – противтужиоца на парцели власништво тужиоца – противтуженог. Побијана пресуда којом је тужбени захтев тужиоца – противтуженог усвојен, а одбијен тужбени захтев туженог – противтужиоца донета је применом одредби чланова 42, 49, 50, 51, 53. став 1. и 54. став 1. Закона о основама својинскоправних односа, на основу утврђеног чињеничног стања да у конкретном случају нема услова за конституисање права стварне службености пролаза на парцелама власништво тужиоца – противтуженог ... и ... к.о. ..., а у корист парцеле туженог .../... к.о. ..., нити је тужени – противтужилац одржајем стекао то право стварне службености, па је, с тим у вези, дужан да се уздржи од узнемиравања права својине тужиоца на тим парцелама, а да постоји могућност алтернативног проласка, како путничким возилом, тако и механизацијом, имајући у виду да послужно добро излази на јавни пут. Ревидент у ревизији указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради заштите права својине од узнемиравања тужилац је поднео 13.01.2022. године, а тужени је противтужбу ради утврђења права стварне службености поднео 04.03.2022. године. У тужби и противтужби није означена вредност предмета спора, а првостепени суд је судске таксе на тужбу и противтужбу одмерио у износима од по 2.500,00 динара.

Одредбом члана 28. Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ бр. 28/94 ... 95/18), прописано је да ако се по одредбама чланова 21. – 27. тог закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000,00 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора. У смислу те одредбе закона, првостепени суд је судске таксе одмерио у износима од по 2.500,00 динара одговарајућим за вредност предмета спора од 15.000,00 динара.

Како овако утврђена вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија у овом имовинскоправном спору, који за предмет има неновчано потраживање, није дозвољена, у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић