Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 2959/05
21.12.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Владимира Тамаша, председника већа, Љубице Милутиновић, Виде Петровић Шкеро, Неде Антонић и Софије Вагнер – Личеноски, чланова већа, у правној ствари прeдлагача "АА", против противника предлагача ББ, ради пријема у депозит, одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Окружног суда у Нишу Гж. 968/04 од 21.5.2004. године, у седници већа одржаној 21.12.2005. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија предлагача изјављена против решења Окружног суда у Нишу Гж. 968/04 од 21.5.2004. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Општинског суда у Нишу Р. бр. 801/03 од 13.11.2003. године утврђено је да је предлог предлагача повучен и обавезан предлагач да противнику предлагача на име трошкова поступка накнади износ од 21.600,00 динара.

Решењем Окружног суда у Нишу Гж. 968/04 од 21.5.2004. године, одбијена је као неоснована жалба предлагача и потврђено првостепено решење.

Против решења Окружног суда предлагач је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијано решење у смислу одредбе члана 386. у вези са чланом 400. ЗПП и чланом 30. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда одредбе парничног поступка из члана 354. став 2. тачка 11. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а ни друге битне повреде поступка из чл. 354. ст. 2. тач. 1. и 2. ЗПП због којих се ревизија може изјавити.

Према чињеничном утврђењу у поступку у овој правној ствари а по предлогу предлагача за пријем новца у депозит у корист противника предлагача, првостепени суд је заказао рочиште за 13.11.2003. године на које уредно позвани пуномоћник предлагача није дошао нити је изостанак оправдао.

Код таквог утврђења правилно су нижестепени судови применили материјално право, одредбу члана 12. став 1. у вези става 4. Закона о ванпарничном поступку када су одлучили као у изреци првостепеног решења, јер се у том случају у смислу наведене одредбе предлог предлагача сматра повученим.

Како се ни осталим наводима ревизије не доводи у сумњу правилност побијане одлуке, Врховни суд је одлучио као у изреци на одредбе члана 393. у вези са чланом 4. ЗПП и чланом 30. Закона о ванпарничном поступку.

Председник већа – судија

Владимир Тамаш, с.р.

За тачност отправка

вс