Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 464/06
08.06.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Весне Поповић, Јасминке Станојевић, Мирјане Грубић и Миломира Николића, чланова већа, у парници тужилаца: АА, ББ, ВВ и ГГ, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених: ДД, Удружења осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд са седиштем у Београду, чији је пуномоћник БВ, адвокат и ЂЂ, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог Удружења осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд изјављеној против пресуде Окружног суда у Панчеву Гж.бр. 511/05 од 26.10.2005. године, у седници одржаној 8.6.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

I ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Општинског суда у Панчеву П.бр.2744/00 од 7.5.2004. године у делу којим је тужено Удружење осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд обавезано да тужиљи АА на име накнаде нематеријалне штете солидарно исплати за претрпљене душевне болове због умањења опште животне активности 36.000,00 динара, за претрпљене физичке болове 35.000,00 динара, за претрпљени страх 22.000,00 динара и за душевне болове због наружености 250.000,00 динара, са законском затезном каматом на те износе од 7.5.2004. године до исплате и пресуда Окружног суда у Панчеву Гж.бр. 511/05 од 26.10.2005.године у делу којим је тај део првостепене пресуде потврђен тако што се у том делу тужбени захтев тужиље АА ОДБИЈА као неоснован.

II У осталом делу ревизија туженог Удружења осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд СЕ ОДБАЦУЈЕ као недозвољена.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Панчеву П.бр.2744/00 од 7.5.2004. године: обавезани су тужени да солидарно исплате тужиљи АА за претрпљене душевне болове због умањења опште животне активности 36.000,00 динара, за претрпљене физичке болове 35.000,00 динара, за претрпљени страх 22.000,00 динара и за душевне болове због наружености 250.000,00 динара, тужиљи ББ за претрпљене физичке болове 18.000,00 динара и за претрпљени страх 13.000,00 динара, тужиљи ВВ за претрпљене физичке болове 18.000,00 динара и за претрпљени страх 10.000,00 динара, тужиоцу ГГ за душевне болове због умањења опште животне активности 75.000,00 динара, за претрпљене физичке болове 40.000,00 динара и за претрпљени страх 20.000,00 динара, са законском затезном каматом на те износе од 7.5.2004. године до исплате и да тужиоцу ГГ исплате на име изгубљене зараде 1.319,74 динара са законском затезном каматом од 6.2.1998. године до исплате и на име вредности уништених наочара 946,00 динара са законском затезном каматом од 19.2.1998. године до исплате; тужбени захтев тужилаца преко досуђених до тражених износа накнаде штете је одбијен; обавезани су тужени да тужиоцима надокнаде трошкове поступка од 75.964,00 динара.

Пресудом Окружног суда у Панчеву Гж.бр.511/05 од 26.10.2005. године: одбијена је жалба туженог Удружења осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд и потврђена првостепена пресуда у усвајајућем делу тужбеног захтева тужилаца; преиначено је решење о трошковима поступка садржано у првостепеној пресуди тако што су тужени обавезани да тужиоцима поред досуђених трошкова првостепеном пресудом солидарно исплате још 91.077,12 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужено Удружење осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд је благовремено изјавило ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиоци су поднели одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу чл. 386., 382. став 2. и члана 389. став 2. Закона о парничном поступку ("Службени лист СФРЈ" бр. 4/77..."Службени лист СРЈ" бр. 3/02), који се у поступку по ревизији у овој парници примењују на основу члана 491. ст.1. и 4. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС" бр. 125/04), Врховни суд Србије је нашао да је ревизија основана у делу који се односи на тужиљу АА, а да није дозвољена у односу на остале тужиоце.

У поступку није учињена битна повреда из члана 354. став 2. тачка 11. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у образложењу ревизије није одређено указано на учињене битне повреде одредаба поступка због којих се ревизија може изјавити на основу члана 385. став 1. тач. 1 и 2 и става 2. тог закона.

Према утврђеном чињеничном стању __.1997. године око 01,20 часова на магистралном путу Београд – Панчево код "ЕЕ" догодио се саобраћајни удес између моторног возила којим је управљао тужени ДД, а чији је власник тужени ЂЂ, и моторног возила којим је управљао ПП, а у коме су се налазили тужиоци. Возило којим је управљао тужени ДД је преласком у половину коловоза намењену за кретање возила из супротног смера постало изненадна препрека за возило којим је управљао ПП. Због управљања моторним возилом без положеног возачког испита и са 2 промила алкохола у крви туженом ДД је правноснажном пресудом Првог општинског суда у Београду К.бр.1513/98 од 30.1.2001. године за извршено кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201. став 1. у вези члана 195. став 1. КЗ РС изречена условна осуда и мера безбедности обавезног лечења алкохоличара. У време саобраћајног удеса возило којим је управљао тужени ДД било је осигурано код ДД "ЖЖ". Правноснажним решењем Привредног суда у Бијелом Пољу П1. 43/97 од 22.12.1997. године по предлогу Савезног министарства за финансије отворен је и закључен ликвидациони поступак над ДД "ЖЖ". У саобраћајном удесу тужиоци су претрпели нематеријалну штету, а тужилац ГГ и материјалну штету због изгубљене зараде и уништених наочара.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су закључили да је тужено Удружење осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд одговорно за штету коју су тужиоци претрпели, а на основу чл. 99.и 106. Закона о осигурању имовине и лица ("Службени лист СРЈ" бр. 30/96).

Становиште нижестепених судова о одговорности туженог Удружења осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд није правилно. На основу чл. 99. и 106. Закона о осигурању имовине и лица из средстава гарантног фонда може се намирити само ненадокнађени део штете из стечајне масе. Због тога оштећена лица која нису надокнадила штету из ликвидационе масе не би могла да то право реализују из средстава гарантног фонда. Поступак ликвидације разликује се од стечајног поступка зато што се стечај спроводи искључиво због инсолвентности привредних субјеката, а ликвидација због административних забрана и других разлога који су били прописани у члану 100. Закона о предузећима и члану 153. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији. На основу наведених прописа поступак ликвидације могао се спровести само кад ликвидациона маса омогућава 100% намирење потраживања ликвидационих поверилаца. У супротном, по предлогу ликвидационог управника, отварао се поступак стечаја.

Како су нижестепени судови погрешном применом материјалног права утврдили да је тужено Удружење осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд одговорно за штету коју је претрпела тужиља АА, Врховни суд Србије је преиначио нижестепене пресуде тако што је тужбени захтев тужиље АА према туженом Удружењу осигуравајућих организација Србије и Црне Горе – Гарантни фонд одбио као неоснован.

На основу члана 395. став 1. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу I изреке.

Тужбени захтев тужилаца у овој парници односи се на потраживање у новцу, а тужиоци нису јединствени супарничари у смислу члана 201. Закона о парничном поступку. Тужиоци су преиначили тужбу поднеском који је достављен на рочишту за главну расправу одржаном 21.1.2004. године. Вредност предмета спора ревизијом побијаног дела правноснажне пресуде у односу на тужиоце ББ, ВВ и ГГ појединачно не прелази 300.000,00 динара.

Према члану 382. став 2. Закона о парничном поступку, после измена извршених чланом 8. Закона о изменама Закона о парничном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 3/02, које су ступиле на снагу 26.1.2002. године), а који је био на снази када су тужиоци преиначили тужбу, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази 300.000,00 динара.

Како вредност предмета спора ревизијом побијаног дела правноснажне пресуде у односу на тужиоце ББ, ВВ и ГГ појединачно не прелази 300.000,00 динара, ревизија у делу који се односи на њих није дозвољена према члану 382. став 2. Закона о парничном поступку.

На основу члана 392. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу II изреке.

Председник већа-судија,

Предраг Трифуновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

мз