Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 809/05
15.06.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Љубомира Вучковића, Милене Инић-Дрецун, Горана Чавлине и Бате Цветковића, чланова већа и саветника Гордане Бурлић, записничара, у кривичном предмету против оптуженог АА, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 245. став 1. Основног кривичног закона, одлучујући о жалбама оптуженог и његовог браниоца, изјављеним против пресуде Окружног суда у Нишу К.260/04 од 02.02.2005. године, у седници већа одржаној 15.06.2005. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

Делимичним УВАЖЕЊЕМ жалбе оптуженог АА и његовог браниоца, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Окружног суда у Нишу К.260/04 од 02.02.2005. године, само у погледу одлуке о казни, тако што Врховни суд, овог оптуженог због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 245. став 1. Основног кривичног закона, за које је наведеном пресудом оглашен кривим, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју се урачунава време проведено у притвору од 13.11.2004. године, па надаље.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Пресудом Окружног суда у Нишу К.260/04 од 02.02.2005. године, оптужени АА је оглашен кривим, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 245. став 1. ОКЗ и осуђен на казну затвора у трајању од три године и шест месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 13.11.2004. године, па надаље. Од оптуженог се одузима опојна дрога хероин, бруто масе 5,07 грама, а од ББ два пакетића опојне дроге хероин, бруто масе 0,26 грама и 0,20 грама, док се од оптуженог АА одузима имовинска корист прибављена кривичним делом - новац у износу од 1.500,00 динара. Оптужени се обавезује да суду на име паушала плати износ од 8.000,00 динара, на име трошкова кривичног поступка износ од 4.500,00 динара.

 

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио бранилац оптуженог, због битне повреде одредаба кривичног поступка и одлуке о казни, с предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати истом суду на поновно суђење.

 

Жалбу је благовремено изјавио и оптужени, због битне повреде одредаба кривичног поступка, с предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати истом суду на поновно суђење.

 

Републички јавни тужилац у поднеску Ктж.952/05 од 24.05.2005. године, предложио је да се жалбе оптуженог и његовог браниоца одбију као неосноване, а да се првостепена пресуда потврди.

 

Врховни суд је размотрио списе предмета, испитао побијану пресуду, ценио наводе у жалбама и предлог Републичког јавног тужиоца, па налази:

 

Жалбе су делимично основане.

 

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Врховни суд, као другостепени суд, у смислу члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП, пази по службеној дужности, нити битне повреде на које се жалбом оптуженог и његовог браниоца указује.

 

У жалбама се истиче да је првостепени суд, поступио противно одредбама члана 282. ЗКП и тиме повредио право оптуженог на одбрану, с обзиром на то да је првостепени суд одржао главни претрес, а да оптужница није ступила на правну снагу, јер је главни претрес одржан 13.01.2005. године, а оптужницу је оптужени примио 21.01.2005. године.

 

Неосновано се жалбом оптуженог и његовог браниоца истиче да је суд повредио право оптуженог на одбрану, у вези члана 282. ЗКП. Истицања у жалбама представљају битну повреду, али релативно битну повреду из члана 368. став 2. ЗКП, која у конкретном случају није од утицаја на одлуку и законито и правилно доношење пресуде. Наиме, главни претрес је одржан 13.01.2005. године и започео је читањем оптужнице Окружног јавног тужиоца у Нишу Кт.338/04 од 16.12.2004. године и том приликом оптужени и његов бранилац нису тражили да се кривични поступак врати у ранију фазу, у фазу уручења оптужнице, имајући у виду да оптуженом до почетка главног претреса оптужница није уручена. Напротив, након што је прочитана оптужница, оптужени је изјавио да је разумео наводе из оптужнице, да ће одговарати на постављена питања и да ће своју одбрану изнети у присуству свог браниоца. На тај начин, наведеном изјавом оптуженог на главном претресу од 13.01.2005. године и пропуштањем да се поступак врати у ранију фазу, у фазу уручења оптужнице, отклоњене су повреде одредаба из члана 168. и члана 282. ЗКП.

 

Побијајући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, бранилац оптуженог је истакао да је првостепени суд правилно утврдио олакшавајуће околности, али да им приликом одмеравања казне није дао одговарајући значај који оне имају и да је требало изрећи блажу казну.

 

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, Врховни суд налази да је жалба браниоца оптуженог основана. Од олакшавајућих околности, суд је на страни оптуженог ценио његово коректно држање пред судом, делимично признање извршеног кривичног дела, чињеницу да се ради о младој особи, која живи са супругом која је у другом стању, да се ради о релативно малој количини дроге, да потиче из сиромашне радничке породице код кога се презентује дисоцијални поремећај личности, а од отежавајућих околности јачину угрожавања заштићеног добра и ранији живот оптуженог - да је осуђиван, али не за истоврсно кривично дело.

 

Међутим, по оцени Врховног суда, изречена казна је строжија него што је то нужно са становишта сврхе кажњавања и да је првостепени суд дао превелик значај утврђеним отежавајућим околностима, док олакшавајуће околности није ценио у довољној мери, с обзиром на то да су по својој природи и значају, посматране у склопу друштвене опасности извршеног кривичног дела и оптуженог као учиниоца, такве да се може очекивати да ће се блажом казном - казном затвора у трајању од две године и шест месеци остварити сврха кажњавања из члана 33. ОКЗ, у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 5. став 2. ОКЗ, па је и преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о казни, како је то наведено.

 

Из изложеног, на основу члана 391. ЗКП, Врховни суд је одлучио као у изреци пресуде.

 

 

Записничар, Председник већа

судија,

Гордана Бурлић, с.р. Јанко Лазаревић, с.р.

 

За тачност отправка

ан