Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљене АА, адвокат Никола Радојевић, у захтеву наводи да су судије Снежана Јовановић, која је учествовала у доношењу првостепеног побијаног решења, као председник већа, те судија Владимир Месаровић и судија Наташа Албијанић, као чланови већа, морали бити изузети од поступања, јер су претходно, у комплетно истом саставу већа, учествовали у доношењу решења Кпп По1 38/18 – Кв По1 499/18 од 19.11.2018. године којим је одбијена жалба браниоца изјављена против решења о продужењу притвора. Одлучујући о жалби браниоца окривљених АА и ББ, изјављеној против решења о продужењу притвора, веће у наведеном саставу, је непосредно утицало на начин вођења кривичног поступка и обезбеђење присуства окривљених, а приликом образлагања решења Кпп По1 38/18 – Кв По1 499/18 од 19.11.2018. године изнело разлоге којима се оправдава постојање оправдане сумње код окривљених за извршење кривичног дела за које су касније оптужени и осуђени. На тај начин, према наводима захтева, повређене су одредба члана 32. Устава Републике Србије и члан 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, па су наведене судије морале бити изузете од одлучивања у поступку по захтеву за понављање кривичног поступка.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Николе Радојевића, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Одредбом члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ова битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, на коју се бранилац позива у захтеву, прописано је, између осталог, да ће судија бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком.

Одредбом члана 474. став 2. ЗКП, прописано је да приликом одлучивања о захтеву за понављање кривичног поступка, члан већа неће бити судија који је учествовао у доношењу пресуде у ранијем поступку.

Из списа предмета произилази да је побијано решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 34/19 - Кв По1 355/21 од 07.09.2021. године, којим је одбијен као неоснован захтев бранилаца окривљене АА, адвоката Милорада Пањевића и адвоката Јелене Дамљановић, за понављање кривичног поступка који је завршен пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 34/19 од 03.02.2020. године, донето у већу састављеном од судија Снежане Јовановић, председника већа и судија Владимира Месаровића и Наташе Албијанић, чланова већа.

Решењем већа Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кпп По1 38/18 – Кв По1 499/18 од 19.11.2018. године донетог у већу састављеном од судија Драгана Милошевића, председника већа и судија Снежане Јовановић и Владимира Месаровића, чланова већа, одбијена је жалба браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Милорада Пањевића, изјављена против решења о одређивању притвора судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кпп По1 38/18 од 15.11.2018. године.

Из наведеног јасно произилази да не стоје наводи захтева за заштиту законитости да је побијаним првостепеним решењем одбијен захтев окривљених АА и ББ за понављање кривичног поступка, већ је као неоснован одбијен само захтев за понављање кривичног поступка бранилаца окривљене АА, па се овај суд није упуштао у оцену навода захтева у погледу окривљеног ББ. Поред тога, Врховни касациони суд налази не стоје наводи захтева да су побијано првостепено решење и решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кпп По1 38/18 – Кв По1 499/18 од 19.11.2018. године, донета од стране већа у комплетно истом саставу, а како се то неосновано истиче у захтеву за заштиту законитости.

У конкретном случају, судије Снежана Јовановић, Владимир Месаровић и Наташа Албијанић, које су учествовале у доношењу побијаног првостепеног решења, у овом кривичном поступку нису поступале ни у једном својству које је прописано одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, које би представљало разлог за њихово обавезно изузеће од поступања, нити су поступили супротно одредби члана 474. став 2. ЗКП.

Према налажењу Врховног касационог суда, у појединим ситуацијама вишеструких процесних улога судије може се појавити сумња у непристрасност судије која је таквог квалитета да захтева његово изузеће од судијске дужности.

Учествовање судије у одлучивању о притвору у истом предмету, по правилу, не представља разлог за његово обавезно изузеће, већ постојање предубеђења као разлога за његово изузеће зависи од тога да ли је приликом одлучивања о притвору заузео јасан став о кривици окривљеног. Према томе, реч је о фактичком питању које се процењује у сваком појединачном предмету.

Међутим, у конкретном случају учешће судија Снежане Јовановић и Владимира Месаровића који су учествовали у доношењу побијаног првостепеног решења, а претходно једном одлучивали о жалбама изјављеним против решења о продужењу притвора, није таквог квалитета да би довело у питање претпоставку непристрасности ових судија.

Врховни касациони суд, супротно наводима захтева за заштиту законитости, налази да су се судије Снежана Јовановић и Владимир Месаровић одлучујући о жалби на решење о продужењу притвора искључиво бавиле разлозима за притвор, а што се јасно и наводи у самом решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кпп По1 38/18 – Кв По1 499/18 од 19.11.2018. године. Приликом одлучивања, наведене судије се нису бавиле ни оправданом сумњом нити оценом довољности доказа и њиховим квалитетом, већ само основаном сумњом у смислу члана 211. став 1. ЗКП и разлозима за притвор из члана 211. став 1. тачка 2) и 4) ЗКП, па се њихово учествовање у доношењу овог решења не може поистоветити са већем које одлучује о потврђивању оптужнице у смислу битне повреде одредаба кривичног поступка због које је поднет захтев за заштиту законитости.

Сходно свему наведеном, Врховни касациони суд налази да побијаним одлукама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости.

Врховни касациони суд се није упуштао у разматрање преосталих навода захтева којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка 438. став 2. тачка 2) и повреду закона из члана 440. ЗКП јер наведене повреде закона не представљају разлог због ког окривљени преко бранилаца могу поднети овај ванредни правни лек у смислу члана 485. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним одлукама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Николе Радојевића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић