Против наведених правноснажних решења браниоци окривљених Звонка Веселиновића и Милана Радоичића, адв. Г.П. и адв. М.М., поднели су захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијана решења тако што ће у целости усвојити захтев бранилаца од 21.04.2016. године или пак иста укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљених Звонка Веселиновића и Милана Радоичића, адв. Г.П. и адв. М.М., указује да су побијаним решењима учињене повреде одредаба кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 7) у вези члана 265. став 1. у вези члана 441. став 4. Законика о кривичном поступку.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП је између осталог прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца. Одредбом члана 265. став 1. ЗКП је прописано да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника, као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Полазећи од наведеног и цитираних законских одредби, по оцени овог суда, у побијаним решењима је повређен закон у смислу члана 441. став 4. у вези члана 265. став 1. ЗКП у вези са тарифним бројем 4 став 2 Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, којом је прописано да адвокату припада 50% награде из тарифног броја 1 за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку.

Дакле, имајући у виду да је тарифним бројем 4 став 2 напред наведене тарифе прописано да адвокату припада 50% награде из тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку, то Врховни касациони суд налази да су окривљени имали право на накнаду трошкова за састављање поднесака, без обзира да ли су исти образложени или не, као и односу на поднеске – дописе који се односе на молбе и ургенције за ручак а који поднесци се односе на поступање са притвореницима у смислу члана 218. став 3. ЗКП, а који поднесци имају процесну вредност и чине трошкове кривичног поступка.

Стога је погрешан закључак првостепеног суда да окривљенима наведени трошкови не припадају, па је на наведени начин побијаним решењем повређен закон из члана 441. став 3. ЗКП, а исту такву повреду закона учинио је и другостепени суд имајући у виду да је нашао да је првостепени суд правилно одлучио када није прихватио захтев за накнаду трошкова који се односе на састављање поднесака.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд усвојио је захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених Звонка Веселиновића и Милана Радоичића, адв. Г.П. и адв. М.М., као основан и одлучио као у изреци ове пресуде, а на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП тако што је укинуо побијана решења како би првостепени суд приликом поновног одлучивања отклонио учињену повреду закона имајући у виду разлоге изнете у овој пресуди.

Записничар-саветник                                                                                             Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                       Нeвенка Важић,с.р.