Пресудом Апелационог суда у Београду - Посебног одељења за организовани криминал Кж1 ПО1 16/12 од 13.12.2012. године и то ставом првим изреке одбијене су као неосноване жалбе окривљених: Саше Цветиновића, Светислава Цветиновића, Николе Качаревића, Горана Радановића, Мирка Вавина, Манета Бабића, браниоца окривљеног Алеис Маједа-адвоката Н.Р., браниоца окривљеног Горана Микића–адвоката В.П., браниоца окривљених Мухамеда Исе Радвана Алнабхана и Неле Гајић-адвоката М.П., браниоца окривљеног Синише Драгнића-адвоката С.П., браниоца окривљеног Зорана Милисављевића-адвоката Р.В., браниоца окривљеног Бранислава Будимирова-адвоката С.С., браниоца окривљеног Драгана Миленковића-адвоката Д.М., браниоца окривљеног Његоша Ћулума, адвоката М.М., браниоца окривљеног Цвијетина Симића-адвоката Ј.С., браниоца окривљеног Мирољуба Аврамовића-адвоката А.Л., браниоца окривљеног Славише Панића-адвоката Д.М., браниоца окривљеног Дубравка Шајиновића-адвоката Д.В., браниоца окривљеног Дамира Владића-адвоката Ј.К., браниоца окривљеног Драгана Весковића-адвоката И.Б., браниоца окривљеног Миломира Јанковића-адвоката С.П., као и жалбе заменика Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљене: Алеис Маједа, Горана Микића, Сашу Цветиновића, Мухамеда Ису Радван Алнабхана, Цвијетина Симића, Николу Качаревића, Горана Радановића, Мирка Вавана, Манета Бабића, Синишу Драгнића, Зорана Милисављевића, Светислава Цветиновића, Бранислава Будимирова, Драгана Миленковића, Његоша Ћулума, Мирољуба Аврамовића, Славишу Панића, Миломира Јанковића, Душана Николића, Дамира Владића, Нелу Гајић, Лазара Бекана, Дубравка Шајиновића, Ђорђа Пузића, Драгана Весковића и Горана Азировића, а пресуда Вишег суда у Београду К ПО1 95/10 у односу на окривљене који су наведени у том ставу је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног Бранислава Будимирова, адвокат З.Ј. због повреде, односно непримене закона, у смислу члана 485. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и да правноснажно изречену законску казну према окривљеном Браниславу Будимирову у трајању од једне године и пет месеци преиначи у новчану казну, односно утврди износ новца који би осуђени био у обавези да плати на име хуманитарне помоћи, односно потребе буџета у смислу одредбе члана 50. Кривичног законика.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Будимирова је неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП је прописано да због повреде тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4.), учињених у првостепеном поступку или у поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. став 5. ЗКП, којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.

С обзиром на то да из списа предмета и то из повратнице, произилази да је окривљени Бранислав Будимиров другостепену пресуду лично примио 09.05.2013. године, а да је његов бранилац, адвокат З.Ј. захтев за заштиту законитости против наведених пресуда поднео дана 16.09.2014. године, дакле по протеку законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП за подношење овог ванредног правног лека, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног одбацио као неблаговремен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                     Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                Бата Цветковић,с.р.