Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал КПо1 165/19 Кв По1 257/22 од 16.05.2022. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног Милета Танића, адвоката Милана Унковића, преиначено је решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал КПо1 165/19 од 19.04.2022. године у ставу I изреке, тако што је окривљеном Милету Танићу на име трошкова кривичног поступка у предмету Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал КПо1 165/19 досуђен износ од 2.269.473,00 динара, док је у преосталом делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована, а решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал КПо1 165/19 од 28.04.2022. године у ставу II и III остало неизмењено.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Милета Танића, адвоката Милан Унковић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев као основан и укине побијана решења и врати предмет на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Милета Унковића, је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано бранилац окривљеног Милета Танића, адвокат Милан Унковић у поднетом захтеву указује да је побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 1. и став 2. тачка 7) и члана 265. став 1. ЗКП, у вези тарифног броја 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, јер су наведеним одлукама о трошковима кривичног поступка повређене одредбе тарифног броја 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, погрешном применом Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

Из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал КПо1 165/19 од 26.10.2020. године, у ставу II окривљени Миле Танић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 5. у вези става 4. КЗ, а ставом два изреке окривљени је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 4. у вези става 1. КЗ (у том делу потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Посебно одељење Кж1 По1 10/21 од 24.01.2022. године), те је одређено да на основу члана 265. ЗКП трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда. Окривљени је преко браниоца - адвоката Милана Унковића дана 07.03.2022. године поднео Вишем суду у Београду Посебном одељењу за организовани криминал захтев за накнаду трошкова кривичног поступка насталих пред тим судом у укупном износу од 3.807.400,00 динара, у којем је определио трошкове који се односе на накнаду нужних издатака и награду браниоцу у овом кривичном предмету, за појединачно наведене радње као и трошкове превоза које је окривљени имао ради доласка на суђење на релацији Нови Сад – Београд и назад, а све у складу са важећом Адвокатском тарифом.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка, Виши суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал је у ставу I изреке побијаног првостепеног решења окривљеном Милету Танићу на терет буџетских средстава суда досудио износ од 2.041.973,00 динара, док је у преосталом делу одбио захтев као неоснован. У образложењу првостепеног решења наведено је да су окривљеном који је ослобођен за оба кривична дела из члана 346. став 5. у вези става 4. КЗ и из члана 246. став 4. у вези става 1. КЗ, досуђени трошкови кривичног поступка на име изабраног браниоца који је заступао окривљеног у току истраге, након подношења оптужнице, као и у фази главног претреса, те му припада право на накнаду трошкова кривичног поступка које је имао у вези нужних издатака и награде адвоката, као и на име трошкова превоза ради доласка на суђење на релацији Нови Сад - Београд. Приликом обрачуна трошкова суд је применио тарифу према висини запрећене казне за кривично дело које је окривљеном стављено на терет, односно тарифни број 1 тачка 4) Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у кривичном поступку за кривична дела за које је прописана казна затвора у трајању од најмање 10 година, односно 1500 поена, увећана за сваки започети сат.

Другостепено веће Вишег суда у Београду Посебно одељење за организовани криминал је, одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења, делимично усвојило жалбу браниоца и преиначило првостепено решење у ставу један изреке, тако што је окривљеном Милету Танићу на име трошкова кривичног поступка у предмету Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал КПо1 165/19 досудило износ од 2.269.473,00 динара, док је у преосталом делу одбило жалбу браниоца окривљеног као неосновану. У образложењу другостепеног решења наведено је које су радње признате на име трошкова кривичног поступка које је окривљени имао у наведеном предмету и у конкретном случају приликом обрачуна је примењена Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, те су трошкови обрачунати применом тарифног броја 1 тачка 4) која се односи на кривична дела за која је запрећена казна преко 10 до 15 година затвора.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је одредбом става 2. тачка 7) истог члана, између осталог, прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП је прописано да, кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Тарифним бројем 1. Основице за обрачун награде у кривичном поступку Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката (у даљем тексту: Адвокатска тарифа) прописано је да адвокату припада награда у зависности од висине запрећене казне за кривично дело, па је таксативно наведен број поена у односу на запрећену казну и то тачком 4) за казну преко 10 до 15 година затвора 1.500 поена, а тачком 5) за казну преко 15 година затвора 2.000 поена.

Кривичним закоником је за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 4. у вези става 1. КЗ за које је према окривљеном Милету Танићу вођен кривични поступак и он ослобођен од оптужбе, прописано да ће се учинилац казнити затвором од најмање 10 година.

Одредбом члана 45. став 1. КЗ предвиђен је општи максимум казне затвора, тако што је наведено да казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година.

Према томе, за кривично дело из члана 246. став 4. КЗ, за које је окривљени ослобођен од оптужбе, најмање запрећена казна јесте 10 година, али је могуће и изрећи казну затвора од 20 година. па се приликом одлучивања о висини награде за рад и нужне издатке браниоца има применити тарифа која се односи на запрећену казну преко 15 година затвора (тарифни број 1 тачка 5).

Како се, дакле, у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Милета Танића, адвоката Милана Ускоковића основано указује на учињену повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијана правноснажна решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал КПо1 165/19 од 28.04.2022. године и Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал КПо1 165/19 Кв По1 257/22 од 16.05.2022. године, те списе предмета вратио том суду на поновно одлучивање у смислу разлога изнетих у овој пресуди, при чему ће суд у поновном поступку отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                            Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић