Против наведених правноснажних решења бранилац окривљеног Немање Јоловића, адв. Д.К., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 261, члана 265. и члана 78. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијана решења тако што ће усвојити жалбу браниоца окривљеног Немање Јоловића у односу на став 2. изреке и досудити трошкове кривичног поступка поред износа досуђеног у ставу 1. и износ од 36.342.750,00 динара или пак решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење К ПО1 125/15, Кв ПО1 86/16 од 05.02.2016. године укине и предмет врати ванрасправном већу Вишег суда у Београду на поновни поступак и одлучивање, или укине оба побијана решења и предмет врати председнику већа Вишег суда у Београду, Посебно одељење на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Немање Јоловића, адв. Д.К., је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Немање Јоловића, адв. Д.К., указује да су побијаним решењима учињене повреде одредаба кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 7) у вези члана 265. став 1. ЗКП.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, предвиђено је када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе- трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) ЗКП нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца падају на терет буџетских средстава.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП прописано је да трошкови кривичног поступка обухватају... награду и нужне издатке браниоца..., док је Тарифом и наградама и накнадама за рад адвоката, којом је одређен начин вредновања, обрачуна и плаћања награде за адвокатске услуге и накнаде трошкова за рад адвоката, у члану 2. прописано да награда и накнада трошкова адвокату припадају за радње обављене по пуномоћју, решењу надлежног органа, усменом или писменом налогу странке, те да су странке и надлежни органи дужни да адвокату плате и награду и накнаду трошкова.

Одлучујући о захтеву браниоца окривљеног Немање Јоловића, Виши суд у Београду решењем К ПО1 125/15 од 22.01.2016. године, досудио је износ од 7.142.250,00 динара на име трошкова које је у то време окривљени Немања Јоловић имао за ангажовање изабраног браниоца и то трошкове у износу од 1.984.500,00 динара за присуство браниоца, саслушању окривљеног и сведока у истрази, 2.589.000,00 динара за присуство браниоца на 52 одржана главна претреса, 60.750,00 динара за присуство браниоца на три неодржана главна претреса, 135.000,00 динара на име састава три приговора против оптужнице, 810.000,00 динара на име састава жалбе на решење о одређивању и продужењу притвора, решења о спровођењу истраге, решење о одређивању привремене мере и састава одговора на жалбу, 360.000,00 динара на име састава предлога за укидање притвора и предлога за замену притвора јемством, 180.000,00 динара на име састава четири образложена поднеска и 1.023.000,00 динара на име посете и разговора браниоца у притвору, а одбио захтев за накнаду трошкова кривичног поступка на име издатака и награде за ангажовање браниоца у делу преко досуђеног, до траженог износа, од укупно 36.342.750,00 динара, као неоснован.

Доношењем таквог решења учињена је повреда одредаба кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 7) у вези члана 265. став 1. ЗКП, јер браниоцу нису признати трошкови поступка на име радњи предузетих од стране браниоца пред органима МУП-а у периоду од 12.04. до 14.04.2006. године и на име приступа браниоца саслушању сведока дана 09.05.2006. године у просторијама СБПОК-а, а иста повреда закона учињена је и доношењем другостепеног решења којим је жалба бранилаца окривљеног одбијена као неоснована.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка, од његовог покретања, до његовог завршетка.

Одредбом члана 2. став 14. ЗКП одређено је значење израза „поступак“, који се односи на предистражни поступак и кривични поступак.

Када је реч о трошковима који се односе на награду браниоца за присуствовање саслушању у полицији, јасно је да се ради о трошковима насталим поводом поступка, посебно када се има у виду да се записник о тој доказној радњи под условима прописаним Закоником о кривичном поступку, може користити као доказ у кривичном поступку.

Одредбом члана 261. став 6. ЗКП предвиђено је да трошкове предистражног поступка који се односе на награде и нужне издатке браниоца кога је одредила полиција, исплаћује тај орган. Међутим, у случају изабраног браниоца, трошкови које је имао ангажовањем браниоца у предистражном поступку, морају се сматрати трошковима кривичног поступка о којима се одлучује у складу са одредбом члана 263. – 265. ЗКП и не могу падати на терет органа унутрашњих послова, како је то наведено у побијаним решењима.

Тарифом о наградама и накнадама за рад адвоката, у члану 9. прописано је да адвокату за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, између осталог припада накнада за одсуствовање из адвокатске канцеларије, док је тарифним бројем 2. став 1. и 2. Тарифе прописано да се под процесном радњом подразумева свака радња полиције, тужиоца или суда о чијем предузимању се сачињава посебан записник и да за сваку одржану процесну радњу којој је присуствовао, адвокату припада награда из тарифног броја 1. Такође, тарифним бројем 4. став 2. прописано је да адвокату припада 50 % награде из тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку.

С тим у вези, а имајући у виду да окривљеном у овом поступку припадају нужни издаци које је имао његов бранилац, па и издаци за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, односно на име радњи предузетих од стране браниоца пред органима МУП-а, као и просторијама СБПОК-а, те је погрешан закључак у побијаним решењима да окривљеном наведени трошкови не припадају „будући да су у питању радње које су предузете пред другим органом поступка, а на пред судом“.

На наведени начин, првостепено решење је донето уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, а исто такву повреду закона учинио је и другостепени суд имајући у виду да је одбио жалбу бранилаца окривљеног Немање Јоловића у том делу у погледу одлуке о трошковима кривичног поступка.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости као основан и одлучио као у изреци ове пресуде, а на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, тако што укинуо побијана решења, како би првостепени суд приликом поновног одлучивања, отклонио учињену повреду закона имајући у виду разлоге изнете у овој пресуди.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                             Нeвенка Важић,с.р.